Harbin – led, umetnost i snovi koji ne poznaju granice

"Četvrti put u Kini, četvrti put u Harbinu – gradu leda u kojem se umetnost ne stvara samo rukama, već i srcem. Ove godine moj put bio je drugačiji od prethodnih: fokusiran, intenzivan i u potpunosti posvećen jednom gradu. Harbin me je ponovo dočekao kao stari prijatelj- hladan, veličanstven i inspirativan", otkriva umetnica.

Tokom ovog boravka Marija je realizovala ukupno pet projekata, od kojih je svaki imao posebnu priču.

"Prvi projekat bio je namenjen parku za decu, prostoru u kojem se led pretvara u igru, a mašta u radost. Drugi projekat realizovan je u Volgi, jedinstvenom mestu u blizini Harbina koje je u potpunosti oblikovano u ruskom arhitektonskom i kulturnom stilu. U tom ambijentu proveli smo četiri dana, stvarajući skulpture koje su se savršeno uklopile u atmosferu prostora u kojem se susreću ruska estetika i kineski pejzaž. Nakon toga usledio je povratak u Harbin i rad u najvećem ledenom parku na svetu – Ice and Snow World.

Tamo sam realizovala još dva projekta po narudžbini organizatora. Posebno se izdvaja veliki grupni rad, prava umetnička i logistička misija: realizacija osam konja, simbol godine konja u Kini. Skulptura je bila impresivnih dimenzija – 24 metra dužine i 5 metara visine. Na projektu je radilo 18 umetnika, a ceo posao završen je za samo dva dana. Delovalo je kao nemoguća misija, ali zahvaljujući timskom radu, disciplini i zajedničkoj energiji – uspeli smo.

 Skulptura je našla svoje mesto u muzeju

Peti i poslednji projekat bio je takmičarskog karaktera, u okviru konkursa za Međunarodni kulturni muzej Ice and Snow World-a. Velika mi je čast što sam za svoj rad osvojila specijalnu nagradu – posebnu pohvalu žirija. Još veći ponos predstavlja činjenica da je moja skulptura iz prethodne godine ušla u muzej, izabrana među prvih 10 od ukupno 35 radova – priznanje koje potvrđuje kontinuitet, posvećenost i umetnički put koji gradim već godinama. Ove godine bilo je manje međunarodnih umetnika nego ranije.

Učestvovali su umetnici iz Rusije, Mongolije, Crne Gore i ja iz Srbije. Manji broj ljudi doneo je intimniju atmosferu, još jaču saradnju i dublju razmenu iskustava.

 Led kao učitelj

Rad sa ledom je uvek izazov – krhak, providan, nepredvidiv materijal koji ne oprašta greške. I posle deset godina rada sa ledom, on me i dalje uči strpljenju, koncentraciji i poniznosti. Upravo zato ga volim. Harbin više nije samo destinacija – postao je mesto kojem se vraćam sa osećajem pripadnosti.

Sve bolje poznajem grad, njegov ritam, njegove zime i njegovu dušu. Ovde se osećam kao kod kuće. Ova godina još jednom je potvrdila da skulptura nije samo umetnost, već univerzalni jezik koji povezuje ljude, kulture i emocije – čak i na temperaturama duboko ispod nule", ističe umetnica, Marija Marković.

 Ovogodišnji radovi od leda:

 Između dva otkucaja rađa se plod života

Delo prikazuje dva povezana srca, jedno iznad i jedno ispod, koja u svom središtu obuhvataju dete. Drvo postaje živa materija: vene srca pretvaraju se u korenje i grane, prizivajući ciklus prirode. Rad uspostavlja vezu između anatomije i šume, biologije i simbolike, pokazujući kako život nastaje iz sjedinjenja vitalnih sila koje se međusobno podržavaju.

 Tajna šume

Ženska figura je sklupčana poput ćilibarskog kokona među lišćem i trnjem. Ona nije dete, ali još uvek nije ni žena – ona je u procesu preobražaja. Šuma je obavija, ali je ne definiše. Ovde je mesto rađanja divlje i iskonsko, a trenutak nastanka lišen pravila ljudskog sveta. Ne znamo šta će se roditi. Možda vila ili veštica. Možda donese svetlost ili tamu. Kokon deluje zatvoreno, ali njegova suština je beskrajna. Kao i svaka žena, u sebi nosi moć promene: može biti blaga ili odlučna, lečiti ili uništavati, očaravati ili pomračiti. U srcu šume, gde se vreme savija, a logika ćuti, ovo biće nije odgovor, već pitanje. Ono je tajna koju može naslutiti samo onaj ko prihvata neizvesnost.

 Šumska vila

Nežno se uzdiže iz zaleđene čistine, oblikovana poput zaštitničkog duha drevnih šuma. Prozirna krila savijaju se iza nje, prošarana žilama koje podsećaju na lišće i granje prekriveno injem. Njeno lice je mirno i budno, odražava mesečinu blagim plavičastim sjajem. Talasasta kosa se stapa sa ledenicama i korenjem, sjedinjujući vilu i šumu u jedno biće. Svetlost koja prolazi kroz skulpturu stvara promenljive senke, nagoveštavajući pokret i dah. Hladan materijal dodatno pojačava magiju, čineći vilu prolaznom, krhkom i živom, predodređenom da se u tišini vrati prirodi, pod zimskim zvezdama i šapatom drveća.