Udruženje srpskih pisaca Švajcarske organizovalo promociju 21. zbornika „Zaveštanja 2025“ u Nojenhofu

Program je vodila Ela Kulić, a publika je imala priliku da čuje radove autora iz Srbije, Nemačke i Švajcarske. Poseban pečat večeri dao je originalno osmišljen koncept: ceo program bio je napisan u stihu, pa su i najave programa i učesnika imale poetski ton.

Prijatelji dragi, dobar dan,
rimama da vas zabavimo nam je plan,
pažnja često ume da nam popusti
te svašta zanimljivo može da se propusti.

Današnji skup veoma nam je važan
i budi u nama osećaj snažan,
jer reči koje se srcem pišu
oživeli smo i sada u Zaveštanju dišu.

Zaveštali smo ih mi,
Udruženja srpskih pisaca Švajcarske članovi,
a sada vas molim da vam se zaposle dlanovi
što smo vredno na zborniku radili,
i u njega seme našeg jezika posadili.

Molim vas da aplauz ne bude mlak,
jer promocija kulture nije zadatak lak.

Reakcije publike pokazale su da je program izazvao interesovanje i osvojio simpatije prisutnih. Skupu je prisustvovao i predstavnik Ambasade Srbije u Švajcarskoj, čime je pružena podrška radu Udruženja.

"Ovim izdanjem nastavljamo tradiciju dugu više od dve decenije, čuvajući srpski jezik i pismo kroz rad naših autora iz dijaspore i matice. Do sada je zbornik imao dva dela, prvi je bio posvećen članovima našeg Udruženja, a drugi gostima Zaveštanja. Ovog puta dodali smo i treći deo, sa radovima osnovaca, jer želimo da podstaknemo najmlađe da nastave da pišu i neguju ljubav prema književnosti. Od prošle godine ostvarili smo saradnju sa umetnicima iz dijaspore, fotografije njihovih slika i skulptura već dve godine nalaze svoje mesto među stranicama zbornika, čineći ga bogatijim i sadržajnijim", istakla je predsednica Udruženja, Žaklina Marković Mitić.

Nakon zvaničnog programa, usledilo je druženje uz večeru i muziku. Za muzički deo bio je zadužen Božidar Anakijev, koji je doprineo da atmosfera bude prijatna i vedra do samog kraja.

Promocija u Nojenhofu još jednom je pokazala da zbornik Zaveštanja ostaje trajna spona između stvaralaca i publike, potvrđujući vitalnost književnog izraza naših ljudi u dijaspori i snažnu vezu koju pisana reč i umetnost čuvaju sa domovinom.