Udruženje pisaca „Sedmica" iz Frankfurta obeležilo 30 godina postojanja

Prikazana je video-prezentcija i mnogobrjne kulturne aktivnosti, koje su održane u poslednje tri decenije. Program je otvorio Aleksandar Jovanović, predsednik, i poželeo gostima dobrodošlicu. 

U muzičkom delu programa nastupio je crkveni hor „Sveti Vasilije Ostroški". Prisutne je ispred Generalnog konzulata u Frankfurtu pozdravio dr Aleksandar Đurđić, generalni konzul. Protojerej Slobodan Tijanić održao je besedu, ispred Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg.

Zaslužni pojedinci, dugogodišnji članovi i udruženja, dobili su zahvalnice, koje im je uručio Aleksandar Jovanović. Kroz program, prisutne je vodila prof. Tatjana Milanović.

Nakon oficijelnog dela programa i bogatog ručka, pesnici su govorili svoju poeziju. U večernjim satima, učesnici su uživali u poeziji našeg velikog pesnika akademika Matije Bećkovića, koji je čitavih devedeset minuta maestralno govorio svoju poeziju i izazvao buru aplauza. U prisustvu svoje ćerke Ljudmile, Bećković je potpisivao svoje knjige i razgovarao sa prisutnima, u sali koja je bila prepuna poštovalaca njegovog bogatog književnog opusa.

Narednog dana, zaintersovani članovi, posetili su Geteovu kuću, prisustvovali nedeljnoj svečanoj liturgiji u srpskoj crkvi i položili cveće na grob upokojene Ruže Mijović, istaknute članice i pesnikinje. Uveče su orgnizatori upriličili svečanu večeru kojoj je prisustvovao i akademik Bećković.

Prof. Svetlana Matić uručila je Povelju Udruženju pisaca „Sedmica" u ime ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić", za dugogodišnje rezultate na polju kulture i očuvanja srpskog jezika u rasejanju i knjigu „Tragovi bečkih Srba", autora Svetlane Matić i Marka Lopušine, koju je primio Aleksandar Jovanović, predsednik. Dr Vjeri Rašković Zec i prof. Svetlani Matić, Jovanović je uručio Zahvalnice za izuzetan doprinos očuvanju srpskog jezika, ćirilice i književnosti u rasejanju i zbližavanju matice i dijaspore.

Obraćajući se prisutnima, prof. Matić je istakla da jubilej ima poseban značaj, jer čuva tradiciju, duhovnost, kulturu i srpski jezik. Istakla je da je srpski narod slavi knjigu i Geteove reči da je „veliki narod koji ima Hasanaginicu". „Sedmica" slavi ljude od pera, kojima je maternji jezik, pismenost, pisanje i knjiga važniji od svega. Napomenula je da je srpski narod još od Nemanjića neraskidivo vezan za knjigu. Ne samo zbog Miroslavljevog jevanđelja, svetih knjiga, žitija, narodne lirike i epike, naša ljubav prema knjizi je prisutna kroz vekove. Čestitala je rukovodstvu „Sedmice" trideset godidna postojanja i poželela mnogo uspeha u daljem radu. Predložila je da članovi „Sedmice" napišu letopis ili monografiju „Naših prvih 30 godina".