Gordana poručuje - budi uvek svoj

 Kako je tekao Vaš život pre odlaska u Ameriku, zašto ste odlučili da živite u SAD, i zašto prvo u Čikago?

U Šapcu sam završila Pedagošku akademiju, a kasnije i Likovnu akademiju. U selu opštine Ljiga sam radila šest godina kao učitelj. Volim Ljig i ljude u njemu. Prva sam u Srbiji dozvolila svešteniku časove veronauke u svojoj učionici. Posle tog perioda sam u Ljigu i Dudovici predavala likovno, imala sam i svoju galeriju u Ljigu. Moja najveća ljubav je rad s decom. Imamo posebnu nit koja nas vezuje i kasnije kada postanu porodični ljudi. To je najveća radost svakog prosvetnog radnika.

Putovala sam često u Ameriku, ali nikada nisam planirala da živim bilo gde van Srbije. Ali, Bog je imao drugi plan za mene. Čikago je bila sigurna baza jer poznajem puno ljudi u tom gradu. Sa ćerkom sam 2015.godine došla samo na tri meseca da bih realizovala izožbu. Nije bilo lako jer sam odbijala da se prilagodim svemu oko mene - fizički sam u Čikagu, a dušom u Srbiji. Shvatila saam da su sve to bili putevi puni trnja kroz koje sam morala proći, za neko moje dobro.

 Koliko Vam znači slikarstvo, pedagoški rad, izložbe...?

Slikanje je moja terapija, strast. Dok sam živela u Srbiji, u Ljigu i u Beogradu, imala sam izložbe: u Beogradu - Pres centar, Ministarstvo dijaspore, Valjevo - Galerija 34, Šabac i mnogi gradovi u Srbiji - u mom programu na tim izložbama bili su meni dragi gosti Oliver Njego, prof. Nikola Rackov, Rada Đuričin...; slede izložbe u Moskvi - Galerija 166; u Kanadi - galerija u Torontu i Kalgariju, Cirih, Lugano, Frankfurt, Beč, Sarajevo, Kulturni centar u Čikagu, Dalas, Hjuston, Njujork, Vašington - srpska Ambasada, imala sam vizu i za Australiju i poziv za izložbu koju još nisam realizovala.

U Čikagu sam držala časove slikanja s decom i odraslima. Trudim se da afirmišem ljude koji slikaju iz ljubavi, iz hobija. Časovi sa decom mi pomažu da održim balans, radost, punoću srca… U toku je priprema rada galerije i ateljea za časove slikanja na Floridi gde sada živim. U Čikagu sam često organizovala umetničke programe u kojima je spoj slika, poezije, muzike i to sam nastavila i u Floridi.

 Imam informaciju da ste se borili i pobedili tešku bolest. Ako ste voljni da razgovaramo na tu temu, zanima me koliko Vas je ta borba promenila?

Bio je kancer u pitanju. U septembru 2019. suočila sam se s tom dijagnozom koja zvuči kao smrtna presuda. Taj šok je bio jak i za moje prijatelje. Počela sam da pišem oproštajna pisma svima koje volim, ali je bilo najteže kada sam počela pisati svojoj deci, sinu i ćerki. Oni su mi bili najjači motiv da pobedim taj zdravstveni izazov. Tih dana sam čitala iskustva izlečenih ljudi. Lekar je dao prognozu samo šest meseci. Nije me uplašio jer je tada proradio moj inat i neviđena hrabrost.

Svoj život sam tada dala u Božje ruke potpuno, prepoznala sam uzroke koji su izazvali disbalans organizma. Uzroci su bili emotivni toksini, potisnut bes, nespavanje jer sam često noću slikala. Izlečila sam se kada sam u isto vreme radila detoks tela i emocija, promenila stil života, ishrane, životnih stavova i otpuštanje kontrole nad svime oko mene. Kvantna medicina i naravno imuno terapija su mi mnogo značile. Puno toga sam naučila što može mnogima pomoći, bitna je radost u srcu za svaku sitnicu, ne osuđivati nikoga, s ljubavlju pomoći svima gde god se može, oprostiti svima i sebi i postaviti sebi novi cilj koji je za dobro i drugih ljudi, verovati da si zdrav i imati zahvalnost za sve. Za taj period kažem da je to bila Božja poseta meni. Bitno je okruženje oko nas, pozitivna energija, molitva. Od pre pet godina imam osećaj da sam ponovo rođena i da svoj zadatak na zemlji treba da uradim što bolje. Zbog oporavka i klime pre godinu dana sam se preselila na Floridu.

 Dobitnik ste mnogih priznanja za svoj rad, aktivni ste u Teslinoj naučnoj fondaciji. Približite nam taj segment života.

Najdraže su mi nagrada „Đak kaplar“ koju sam dobila od Opštine Ljig 2004. godine i prošle godine Teslina nagrada za umetnost, pedagoški rad i poseban vid komunikacije. Osećam veliku odgovornost da opravdam poverenje svih u Teslinoj naučnoj fondaciji, a posebno Nikole Lončara kog izuzetno poštujem. On je u Teslinoj naučnoj fondacij okupio izuzetne stručnjake iz oblasti nauke, medicine, umetnosti, obrazovanja, biznisa, akcenat je na kulturnoj diplomatiji i nameri da dobrim pobeđujemo ono što nije dobro. Humanost je u svima nama, s ljubavlju sam poklonila sedam slika našoj ambasadi u Vašingtonu.

Na Floridi kao i u mnogim gradovima Amerike uspešno rade Teslini klubovi u kojima se deca upoznaju s likom i delom Nikole Tesle, kulturom, istorijim, nacionalnim identitetom svoje zemlje. U Njujorku sam organizovala umetnički program 14. januara, na kome su bili gosti dobitnici Tesline nagrade prethodnih godina i ove godine: glumica Vjera Mujović, profesor, muzičar, pisac Nikša Dobre, glumac Dejan Jelača, slikarka Jasmina Jovanović i ja, Srđan i Maja Sotirov, Aleksandar i Jovana Ignjatović, dr Dušanka Ivanova, profesor opere Slađana Sarić, pijanista Marta Branković, gitarista Denver Kuper, slikarke Milica Savić i Jelena Bibić, novinar Predrag Karasović; nedostajali su iz Čikaga glumac Igor Obradović, Slavica Momaković i dr Nebojša Knežević koji je trebao održati predavanje na temu „Zagrljaj kao terapija“, ali zbog otkazanih letova nisu mogli doći.

U Čikagu organizujemo Tesline dane 28. i 29. septembra gde će biti predavanja iz raznih oblasti života, likovne i pesničke radionice, izložba slika i muzičko veče.

 Više i ne brojite izložbe... gde ste izlagali slike poslednji put i koja je sledeća Vaša izložba?

Imala sam puno izložbi u Americi, navela sam one najvažnije. U Arizoni je bila divna izložba 30. marta ove godine i imamo dogovor da u oktobru u Feniksu organizujem likovnu koloniju. U Majamiju sam 24.februara u galeriji organizovala umetnički program i izložbu slika Jasmine Jovanović i mene. Tada je, na radost svih prisutnih, za balet dodeljena specijalna nagrada prof. dr Dušanki Ivanovoj sa Floride od predsednika Nikole Lončara i slikarki iz Čikaga Jasmini Jovanović. Posebno sam srećna što su na toj izložbi bili gosti koji su poreklom Rusi, Jevreji, Mađari, Ukrajinci, Turci, Nemci, Kinezi, Koreanci...dokazali smo da možemo biti jedni drugima radost i da nas umetnost spaja.

U Klivlendu, država Ohajo, biće 2. juna izložba, a posle toga izložbe u Njujorku, Čikagu, Kaliforniji.

 Koja je Vaša poruka mladim ljudima koji žele da se dokažu u Americi?

Uvek budi svoj, izrazi se, imaj vere u sebe, ne kopiraj nikoga... Uspeh nije nikakva čudesna nedokučiva božanska stvar koju mogu distići samo neki. To zaista postoji u svima nama.