Maestro i pesma o husarima
Rumuni Peru Todorovića zovu Maestro. On je prepevao pedesetak srpskih pesama na rumunski i izvršio ogroman uticaj na rumunsku muziku. Peva i srpske romanse, peva u crkvenom horu, ima 77 godina i tek ove godine je dobio Uverenje o državljanstvu Republike Srbije i pravi je primer Evropljanina Srbina. Evo i priče o pesmi "Husar".
Pera Todorović je rođen u Fenju, rodnom mestu Slavoljuba Sema Vujića (Misija Apolo), 1947. godine. Živi u Temišvaru.
Peva u horu Pravoslavne srpske crkve u Temišvaru (dirigent prof. Joca Bugarski). Prepevao je pedesetak srpskih pesama na rumunski jezik (licencirani prepevi). Disk "Noć je tija" snimljen je sa tamburaškim orkestrima u RTV Vojvodina, svedoči o originalnim interpretacijama muzike sa ravničarskih prostora na kojima je živeo ili živi srpski narod.
Misija husar
Husar je srpska pesma Srba ostalih van granica Srbije koji kroz stoleća ostaju verni svom ognjištu i svom nacionu. Husar oživljava motiv bagrema u srpskom pevanom tekstu i pravi otklon od banalizacije, husarski bagrem je bedem-drvo, koje postaje čuvarkuća, pečat svojine, stožer i orijentir.
Pesma Husar peva o husaru iz Banata koji odlazi (u Rusiju, konkretan događaj je seoba Srba iz Banata, Pomorišja, Srema i Slavonije u vreme Marije Terezije u današnji Donbas i, delom, Pridnjestrovlje), ali ne napušta dom neobezbeđen (veruje se da je veliki greh upasti u kuću kraj koje raste bagrem) i, napokon, vraća mu se (istorijski, stvarni Trifun se vratio; književno je obrađen od strane Crnjanskog, koji je koristio relevantne istorijske izvore).
"U toku priprema spoznala sam nešto zadivljujuće: Srbi u Rumuniji pišu ćirilicom, a latinicu koriste rumunsku. Kada je trebalo da se napiše latinicom neka reč, Maestro bi je napisao koristivši rumunsko š. U dogovoru sa Maestrom, odlučili smo da je distribucija pesme slobodna upravo zbog poruke, neophodne srpskom narodu u ovom trenutku: mi nismo janičari. Ako odlazimo, odlazimo kao husari i vratićemo se ako i kada naša otadžbina to od nas traži. Odani smo Srbiji, kao ideji i kao matici bez obzira na to u kojoj je državi sada naše, a srpsko selo...kao što čine Srbi iz Temišvara, na primer, koji su odani i uspešni državljani Rumunije i odani, verni i ponosni sinovi i kćeri Srbije i srpstva.
Od Dositeja pa do Sema Vujića, spisak Banaćana rođenih van današnjih granica Srbije obuhvata ličnosti dovoljno za tom enciklopedije (kultura, nauka, umetnost, sport (setimo se Belodedića), pa i takmičenje u lepoti...). Pesma Husar govori o pozitivnim osobinama srpskog naroda i nije gubitnička. Husar je prisiljen da ode, ali odlazi sa verom da će se vratiti. A onaj ko ostaje, bez obzira na to kako se zove država čije zakone poštuje, ostaje Srbin: on nije rob, nije janičar, nije poslušnik, on je HUSAR, duhovni husar, i svoj je na svome. Bitan je taj Srbin temišvarski, koji nije prestao biti Srbinom iako je jednog dana ostao van granica Srbije, i bitan je husar, koji je pozitivan primer, smernica i podsećanje da nismo gubitnici", kaže za RTS tekstopisac pesme "Husari" Olivera Z. Dunjić.
Коментари