U Beču svečano otvorena izložba posvećena Mini Karadžić

Ambasador Rodić je veoma inspirativno govorio o životnom putu i delu i između ostalog, naveo da je Mina Karadžić, uz još dve uspešne Srpkinje iz tog vremena, prva srpska slikarka, prevodilac i književnica, koja je ostavila veliki trag u srpskoj umetnosti i kulturi. Zahvalio se autorki i dizajneru Dušanu Borisavljeviću na izradi ovako značajne izložbe koja će biti od koristi i nekim budućim generacijama koje dolaze.

Prof. Svetlana Matić se zahvalila ambasadoru Nj.E. dr Nebojši Rodiću na podršci i u znak zahvalnosti, poklonila mu fotografiju Ovčarsko-kablarske oblasti u Srbiji.

Obraćajući se prisutnima, autorka je objasnila kako je nastala ideja da osvetli lik i delo Vilhelmine Mine Karadžić. Između ostalog, podvukla je sledeće: "Nepravedno je skrajnuta i zaboravljena, a njene zasluge, u građenju mostova kulture između austrijskog i srpskog naroda u 19. veku, su srpskoj i austrijskoj javnosti bile nedovoljno poznate.

To je bio jedan od razloga što sam, proučavajući lik i delo Vuka Stefanovića Karadžića, shvatila da bi njegov reformatorski put bio komplikovaniji i drugčiji, da ga sve do smrti, nije u radu pratila njegova Minka, koja mu je pomagala u prevođenju srpskih narodnih umotvorina na nemački jezik, vodila celokupnu njegovu korespodenciju sa oko 300 impozantnih imena u tadašnjoj Evropi, među kojima su, između ostalih: Ranke, Kanic, braća Grim, Gete, Njegoš, knez Miloš Obrenović, Milica Stojadinović Srpkinja i mnogi drugi. Mina je igrala u srpskoj narodnoj nošnji na Svetosavskom balu 1847. godine u Beču i inspirisala austrijskog pesnika Augusta Frankla da joj posveti pesmu. Zbog svega navdenog, odlučila sam da joj posvetim knjigu "Pevam danju, pevam noću / Pisma Mini Karadžić", koju je književnica Dragica Šreder iz Hildena, prevela na nemački jezik.

Društvo koje je autorka osnovala, nosi Minino ime. Ustanovljena je i književna nagrada sa imenom Vukove mezimice, za vrhunska ostvarenja u oblasti kulturnih i umetničkih delatnosti. Prvi laureat je, upravo, ambasador Rodić, „živa enciklopedija koja hoda."
Biblioteka koju ASKD "Vilhelmina Mina Karadžić" poseduje, takođe, svojim imenom ponosito podseća na ovu izuzetnu ženu, koja je išla ispred vremena u kome je živela.

„Izložba o Mini Karadžić je kruna mog dosadašnjeg rada na polju očuvanja srpskog jezika, ćirilice i našeg kulturnog i nacionalnog identiteta u rasejanju. Zahvaljujem se dizajneru Dušanu Borisavljeviću, koji je svojom kreativnošću, ovu izložbu učinio dostupnom ljubiteljima kulture. Nadam se da će uskoro ova izložba biti dostupna i na nemačkom jeziku ", zaključila je Svetlana Matić.

Na svečanom otvaranju ove nesvakidašnje izložbe, nastale po knjizi „Pevam danju, pevam noću/Pisma Mini Karadžić", autorke Svetlane Matić, bili su prisutni članovi diplomatskog kora, Nj.E. prof. dr Žarko Obradović, ambasador pri Stalnoj misiji Republike Srbije pri OEBS -u i drugim međunarodnim organizacijama sa sedištem u Beču, Bojana Šećerov, prvi savetnik, Bojan Zrnić, major general, viši vojni savetnik, Željko Bosanac, vojni ataše pri ambasadi Republike Srbije u Beču, Dragana Spikić, saradnik za kulturu pri Ambasadi Republike Srbije, Milica Vučković, konzulka u Konzulatu Republike Srbije u Beču, Dijana Gusić ispred Predstavništva Republike Srpske u Austriji, mr Branislav Đukarić, prosvetni inspektor zadužen za nastavu pravoslavne veronauke u Austriji, prof. Marija Đukarić, religijski i muzički pedagog. prof. Danka Puškić, prof. Jovana Puškić, prof. Mira Ružić, prof. Rajka Milanović, prof. ​Snežana Lazarević, mr Suzana Gojnić, advokat Boris Drinić, prof. Jovan Đorđević sa suprugom, članovi porodice Nikolajević iz Beča i mnogi drugi.

Ovo svečano otvaranje izložbe „Vilhemina Mina Karadžić" su svojim prisustvom uveličali i predstavnici brojnih državnih i privrednih institucija iz Republike Austrije: gospođica Julija Fransiska Flug iz Muzičke biblioteke - Nacionalne biblioteke Austrije, doktor Andreas Reš, doktorka Helena Ranetbauer, doktor Elad Caba, mr Stefanović iz udruženja evropskih železnica, gospođica Mirna Princip iz Jurova, kao i iz drugih zemalja: Nemačke, Izraela, Hrvatske, Mađarske, Češke, Italije i Ruske Federacije. Nakon oficijelnog dela programa, ambasador Rodić, kao pokrovitelj ove manifestacije, priredio je koktel za sve prisutne.
 
Predviđeno je da izložba bude dostupna posetiocima do 18. maja 2023. godine u Beču, a zatim se svečano otvara u Konzulatu u Štutgartu 19. maja 2023. godine, nakon čega putuje u Sremske Karlovce. U Biblioteci grada Beograda izložba će se svečano otvoriti 17. jula i biće na raspolaganju ljubiteljima kulture i umetnosti sve do 31. jula 2023. godine u galeriji „Atrium".