Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

Pravoslavni hrišćani koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju najradosniji praznik – Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, prve nedelje posle Velikog petka.

Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je Sveti apostol Pavle, čija je propoved osnažila i usmerila novozavetnu veru.

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća".

Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik vaskrsnuća.

Tako počinje nedelja, prvi dan Vaskrsa. Pravoslavci se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse.

Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Uskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom.

U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave - Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!