Odlazak velikog patriote Sime Mraovića

Među našim ljudima iz rasejanja, sa kojima se dopisujem svake nedelje je i dr Sima Mraović, kog sam pitao kada će da dođe u Srbiju. Imao je u planu da održi Konferencisju o srpskoj dijaspori u Beogradu i pokrene javnu raspravu o odnosu matice i rasejanja. Umesto doktora Mraovića dobio sam od njegove porodice sledeću tužni vest:

„Naša porodica vas sa tugom obaveštava da je Sima Mraović sinoć preminuo. Njegovo opelo biće održano u subotu u crkvi Svetog Save u 11.00, 23 Rue du Simplon, 75018 Paris. Naš Sima će zatim biti sahranjen u Srpskom uglu na groblju Thiais u predgradju Pariza) u Srpskom uglu. Svet je izgubio divnu osobu, i nikada nećemo biti isti bez njega u životu. Možemo se samo nadati da ćemo održati njegovo sećanje u životu i voleli bismo vašu pomoć u tome".

Možemo se složiti da je dr Sima Mraović bio veliki srpski patriota, borac za srpstvo u Francuskoj i u Evropi, kritičar svega lošeg u odnosima srpske dijaspore i matice Srbije i čovek sa nepresušnim idejama kako da se svi Srbi sveta ujedine.

Sima je rođen u porodici Sava Mraovića 17. jula 1937. godine u Karlovcu. Odrastao je u Vrginmostu u Vrvatskoj. Studirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, na Fakultetu prirodnih nauka u Parizu i na Koledžu lekara i hirurga, njujorškog Univerziteta Kolumbija, gde je potom i doktorirao iz oblasti neurofiziologije. Radio je kao istraživač na Univerzitetu Kornel (Njujork) i u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja u Parizu.

U Francusku se preselio krajem osamdesetih, kada je shvatio da Zapad razbija Jugoslaviju. Zaposlio se na Medicinskom fakultetu u Parizu tri, gde se bavio naučnim radom.

Objavio je knjigu „Ubijanje Jugoslavije", četiri zbirke pesma („Bezumne godine", 2002, „Vreme nasilja i izdaje", 2009) i pozorišne dokumentarne drame („Kletva Krajine", 2013, „Gavrilo Princip", 2015, „Da li ste vi ratni zločinac generale Klark", 2016, „Daleko je stablo mog zavičaja" i dotorski rad „Neurophysiological basis of cerebral blood flow control : an introduction". Bio je urednik časopisa „Yu internacional", koji izlazi u Parizu i Njujorku.

Njegova patriotska i društvena aktivnost je bila veoma bogata i raznolika. Godine 1989. osnovao je prvi Forum jugoslovenskih građana u Francuskoj. Godinu dana kasnije postao je koorganizator prve Peticije Skupštini SFRJ za pravo glasanja u inostranstvu.

Osnivač je Kongresa Srba Evrope, asocijacije za ujedinjenje srpske diaspore. Aktivista Skupštine Srba Francuske (1995) i Fonda srpske solidarnosti. Te godine bio je i predsedavajuci Pokreta za ujedinjenje i solidarnost srpskog naroda i koorganizator prve Skupštine Srba u rasejanju 25. marta 1995. godine u Parizu. I podnosilac Zahteva Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu za podizanje tužbe za zločin protiv mira na SFRJ.

Četiri godine kasnije, nakon bombardovanja srpskog naroda od strane NATO bio je predsedavajući Odbora za odbranu SR Jugoslavije i srpskih nacionalnih interesa i koorganizator svih javnih protestnih manifestacija protiv NATO u Parizu.

Tada je podneo dva zahteva Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju protiv lidera NATO za ratne zločine, genocide i zločin protiv čovečnosti nad srpskim narodom i SR Jugoslavijom.

Početkom 21. milenijuma biran je za predsednika Zajednice Srba Francuske. Od 2003. godine je koorganizator i član Predsedništva Kongresa Srba Evrope.

Kada je otišao u penziju nastavio je sa svojim patriotskim aktivnostima. Posvetio se organizovanju Srba u rasejanju i borbi za istinu o stradanju srpskog naroda. Napisao je studiju o Jasenovcu i ustaškim pokoljima, koja je objavljena u Francuskoj.

Osnovao je 2018. godine Srpsku međunarodnu akademiju nauka i umetnosti u Parizu da bi institucionalno realizovao projekat "Poziv Srbima na ujedinjenje". Tokom 2020. godine upoznao je srpsku javnost sa predlogom svog Programa ujedinjenje srpskog naroda za 2020. godinu. Osnovni cilj ovog Programa je bio da doprinese jedinstvu i afirmaciji srpskog naroda u svetu.

Preminuo je ostaviviši pokolenjima u rasjeanju da nastave njegovu borbu za jedinstveno srpstvo.