U Americi umrla princeza Eva Marija Karađorđević

Ovo su sećanja na najstariju srpsku princezu. Pre nekoliko godina primila me je u svom domu, u maloj beloj kući od drveta i plastike, u pustinji, kako Amerikanci zovu grad Palm Springs. Dočekala me je sa puno nepoverenja, jer princeza, kako reče, svoje porodično utočište čuva od radoznalaca i zlonamernika. U nekadašnjoj Jugoslaviji su je smatrali za izdajnika srpskog naroda, a u emigraciji su smatrali preljubnicom.

Princeza Eva Marija je od smrti svog muža princa Andreja 1990. godine živela povučeno i tiho, čuvajući uspomene na kralja Petra Drugog, njegovog brata, čiji su portreti i slike stajali na komodama i zidovima u velikoj dnevnoj sobi i trpezariji.

U poverenju mi je rekla da je ona čuvar testamenta poslednjeg jugoslovenskog kralja, ali mi ga nije pokazala. Umesto testamenta pokazala mi je svoju arhivu punu dokumenata od kralja Petra i kraljevića Andreja, jer je nameravala da u svojoj kući otvori Američki muzej Karađorđevića.

Bila je žena sa tri imena, tri prezimena i mnogo tajni. Princeza Eva Marija Karađorđević je rođena kao Milica Anđelković 1926. godine u Vrnjačkoj Banji. Tokom Drugog svetskog rata patriote su je optuživale da sarađuje sa nemačkim okupatorima. U SAD je prvo bila Mici, a potom Eva (po imenu svoje majke) i Marija (po imenu majke princa Andreja).

Emigrirala je u SAD kao devojka i udala se 1953. godine za doktora Frenka Loa, sa kojim je imala dvoje dece. I sin i ćerka, a i njeni unuci su lekari. Radila je decenijama kao računovođa u jednoj fabrici nameštaja u Kaliforniji.

Sa američkim imenom Mici Lo postala je intimna prijateljica kralja Petra, a potom i 1974. godine supruga princa Andreja Karađorđevića. Njen muž je pod tajanstvenim okolnostima izvršio samoubistvo 1990. godine.

"Moj muž princ Andrej je bio veliki patriota. Pre nego što je umro osnovao je Kongres srpskog ujedinjenja, sa idejom da mi iz Amerike pomognemo Srbiji. Ostavio mi je zavet da se vratim u Vrnjačku Banju, ali ja još strepim od putovanja u Srbiju", priznala nam je princeza, dok nam je pokazivala kraljev orden koji je dobio njen otac Milić Anđelković u Prvom svetskom ratu.

Ponudila me je rakijom iz Srbije, koju su joj poslali neznani obožavaoci iz Vrnjačke Banje. Poslužila nas je princezina sobarica, koja ne govori srpski i ne razume naše patriotske priče.

Princeza Eva Marija je tada imala lepo negovano lice, duge tanke ruke i svetlu kosu. Nosila je svilenu braon haljinu. Kada su je u jednom trenutku telefonom pozvali na jednu proslavu u Los Anđelesu, bez okolišanja je rekla:

"Kako da dođem kada mi za frizuru treba 150 dolara? A i nemam novu haljinu!".

Princeza Eva Marija je bila poznata u srpskim krugovima u SAD kao žena sa oštrim jezikom. Njen srpski je bio tečan, precizan i bogat narečjem iz Vrnjačke Banje, u kojoj je tada imala brata, poznatog banjskog frizera.

Dok govori neprestano me opominje da slučajno tajno ne snimamo njene priče. A fotografu je naređivala kada sme da je fotografiše. Da bi nam pokazala koliko je nekada bila elegantna i omiljena u američkom elitnom društvu, iz fioke je izvadila fotografije sa američkim predsednicima i glumcima. Prepoznao sam princezinim na slikama likove Ruzvelta, Frenklina i kralja Petra Drugog u njihovom društvu. Na jednoj fotografiji stoji kraljev potpis sa posvetom prijateljici Mici Lo. Interesantno je, međutim, da nam nije pokazala nijednu fotografiju na kojoj su kralj i ona zajedno.

Amerikanci za ovu srpsku princezu kažu da je "veoma važan svedok boravka kralja Petra Drugog u Americi od 1942. do 1970. godine".

Eva Marija je kao udovica princa Andreja bila naslednica trećine svih imanja kralja Aleksandra i vlasnica mnogih dobro čuvanih tajni srpske dinastije. Najveće interesovanje postojalo je za zlato Karađorđevića, koje je kralj Petar izneo sa sobom prilikom napuštanja Jugoslavije 1941. godine:

"Mnogi su tražili to zlato kod mene, misleći da ja imam šifru trezora u Švajcarskoj. Ali, kategorično tvrdim da zlato kralja Petra Drugog ne postoji. O kralju su izmislili i priču da je abdicirao. To se nikada nije dogodilo!", kategorična je bila princeza Eva Marija u svom kazivanju detalja iz njenog bogatog života.

Kada je kralj Petar 1923. umro je od posledica komplikacija transplantacije jetre u Denveru trećeg novembra 1970. godine, Mici Lo je u Arkadiju na ispraćaj došla u crnini sa velom na licu, a potom je išla i na sahranu u manastir Sveti Sava u Libertivilu.

"Situacija je bila napeta, a svađe su pretile da se sahrana kralja Petra pretvori u srpski bratoubilački rat. "Federalci" iz SPC su planirali da telo kralja prebace u London, a "raskoljnici" su hteli da ispune kraljev testament da bude "sahranjen kod svog naroda u Americi". Kralj Petar Drugi nije želeo da bude sahranjen na Oplencu, u grobu dinastije Karađorđević i pored oca Aleksandra. To danas traži njegov sin Aleksandar, ali to nije volja kralja već stvar politike", govorila mi je princeza Eva Marija Karađorđević.

U njenom posedu su značajna dokumenata koji istoriju naše zemlje Jugoslavije prikazuju na drugačiji način.

"Posedujem kraljeva pisma majci, braći, ali i američkim predsednicima, sa kojima se dogovarao o spasavanju srpskih zarobljenika iz nemačkih logora. Imam prvi i drugi deo dnevnika kraljice Marije Karađorđević, koji je pisan zelenim mastilom na engleskom jeziku. Iz tih pisama se vidi kako su Amerikanci i Englezi bili odlučni da pomognu kralju Petru Drugom i njegovoj Kraljevskoj jugoslovenskoj vojsci. Druga dokumenta, koja svedoče da se Kraljevska jugoslovenska vojska borila sa Romelom u Africi, ne smem da pokazujem, jer oni predstavljaju tajnu kraljevske porodice", rekla mi je princeza.

Na našu molbu pokazala nam je pasoš koji je kralj Petar Drugi Karađorđević kao monarh izdao samom sebi u Monaku 1960. godine. Drugi engleski pasoš je nestao, jer je ukraden prilikom sahrane kralja.

Na rastanku mi je princeza iskreno rekla da će poslušati moj savet i sva dokumenta predati Zadužbini kralja Petra Prvog na Oplencu.

"Tako ću ja jednog dana da se vratim u Srbiju!", rekla je i nasmejala se princeza Eva Marija Karađorđević.

Nijednom od 1949. godine kada je emigrirala u SAD, nije videla Srbiji i Opelenac. O njenoj sahrani i njenim dokumentima odlučiće kraljevska porodica Karađorđević iz Beograda, shodno njenom testamentu.