U Beču predstavljena knjiga "Patrijarh Pavle-svetac kojeg smo poznavali"

Gost večeri bio je novosadski novinar i književnik Đorđe Randelj koji je predstavio svoju knjigu Patrijarh Pavle - svetac kojeg smo poznavali, javlja Prosvjeta iz Beča.

O knjizi i patrijarhu Pavlu su govorili i dr Milica Stojadinović, profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, prof. Srđan Mijalković iz Prosvjete i starešina hrama Vaskrsenja Hristovog, otac Drago Vujić, koji je kao domaćin večeri toplo pozdravio prisutne.

"Na neki način svi smo mi poznavali patrijarha Pavla. Iako ga nismo svi lično znali - znali smo za njegova dela i njegove reči i svako od nas ga se seća na svoj način. To sećanje treba negovati i čuvati i drago mi je da smo se u ovolikom broju okupili ovde", rekao je otac Vujić.

Nadahnutim obraćanjem autor knjige istakao je značaj dela patrijarha Pavla u celokupnoj srpskoj istoriji.

"Mi smo pokoljenja koja su privilegovana jer smo bili savremenici jednom svecu, poznavali smo čoveka dostojnog Svetom Savi, iako je bio 44. patrijarh srpski posle njega", rekao je Randelj.

Đorđe Randelj je podsetio na mnoge patrijarhove reči i dela i više puta ponovio ono što je patrijarh uvek govorio: Samo budimo ljudi. Posebnu pažnju publike privukao je anegdotama o patrijarhu i pričom o tome kako ga je slučajno upoznao, misleći da je taj mali, skromni starac u pokrpljenoj mantiji neki običan monah.

"Ja sam knjigu zaključio jednom njegovom fenomenalnom rečenicom: Kad bi mala Srbija trebala da opstane po cenu zločina, bolje da nestanemo. Ako samo jedan Srbin ostane i može da se spase po cenu zločina, i taj jedan da budem ja, ja to ne bih želeo. Bolje da umrem i da pred Boga odem uspravan", podsetio je Randelj na patrijarhove reči.

Srđan Mijalković, predsednik Prosvjete Austrija, zahvalio je domaćinima, gostima i prisutnima i podsetio da je veliki prijatelj Prosvjete, književnik Matija Bećković za Randeljevu knjigu ranije rekao da je poseban prilog kanonizaciji patrijarha Pavla. Podsetio je i na Bećkovićeve reči o patrijarhu: Niko u naše vreme nije govorio tiše, a da se čuo dalje, niko nije govorio manje, a da je rekao više, i niko u bezočnije doba nije duže gledao istini pravo u oči.