Ljudmilin svet boja i optimizma

Pozitivno, koloritno, veselo, inovativno – način je na koji živi i stvara umetnica nemirnog duha Ljudmila Tomić. Kaže da malo spava, puno radi, a radoznalost je uvek vodi ka novim umetničkim izrazima.

 "Uvek sam pravila nešto, ogrlice, neke figurice od gline, fimo mase...i kada sam počela da studiram dizajn tekstila imala sam mogućnost da uradim prvu, drugu, treću reviju, to sam sama oslikavala, sama šila, sama kreirala i to je sve bilo šareno, na prvi pogled se ništa ne slaže, ali se u stvari sve slaže", kaže Ljudmila.

Ljudmila je završila Višu tekstilnu školu, imala nekoliko uspešnih modnih revija od kojih je poslednja, 2000. godine u Narodnom pozorištu, prošla veoma zapaženo. Ali, ona kreće dalje…

"Sve što sam pravila na garderobi, prenela sam na slikarsko platno. Uvek se jedno nadovezivalo na drugo i čim mi nešto postane dosadno, ja nađem neku inovaciju, nešto novo, da bih mogla dalje da krenem...".

Štrika, hekla, slika, šije, a prošle godine susreće se sa novim izazovom- starim zanatom - pustovanjem vune.

„"Otišla sam na dva kursa, samo sam osetila materijal i počela sam da spajam, pustovanje, heklanje, akril, tako da sada pravim slike od filcane vune, izmišljam novi način, ne ono šta sam videla već negde, već pokušavam da sebe nađem u nečem novom. Znači, od filcane vune sam počela da radim mozaik, lepim, spajam sa akrilom i to mi daje super celinu i još uvek mi je zabavno, tako da sam sad na tome...ko zna šta će nastati posle...".

Ljudmila je prošle godine učestvovala na dve izložbe u Beogradu koje organizuje Teslina naučna fondacija sa sedištem u Filadelfiji, u Americi. Ovog januara njena tri rada našla su se na izložbi koju Teslina naučna fondacija tradicionalno organizuje u Njujorku, Nikoli Tesli u čast.

"Poslala sam dve slike u akrilu i jednu od pustovane vune, gde sam dobila sjajne kritike, oni su oduševljeni, jer na izložbi nije bilo takve slike, tako da je na kraju ta slika ostala u Teslinoj fondaciji za izložbeni prostor u SAD, jedna je otišla na Kubu, druga ostala u Americi, i tako, slike su u belom svetu... Jako volim da slikam portrete, tako sam i počela. Volim energiju, volim kad je neko čvrst, stabilan,malo jače karaktere...kad mogu da ukačim taj karakter onda sam presrećna, i to odradim za dva, tri sata, bukvalno u dahu izađe", kaže Ljudmila.

Ljudmila je držala i umetničke radionice za decu sa posebnim potrebama i sarađivala sa mnogim televizijama. Imala je nekoliko samostalnih izložbi u Srbiji i regionu, a njene slike krase brojne domove širom sveta i unose u njih vedrinu i optimizam.