Sa profesorom Đuričkovićem o književnosti

Čini se da niko od vas nije upoznao pisce dijaspore kao vi, jer ste bili novinar Novosti i pisali ste o piscima dijaspore, koje je vaše mišljenje o njima.

''Dijaspora je moje književno zanimanje budući da sam radio magistarski rad na temu - srpska poezija za decu u dijaspori od 1940 do 2020. Dakle taj književni period sam proučavao, kako literaturu za decu, tako i za odrasle. Naša književnost u dijaspori predstavlja integralni deo naše nacionalne matične literature, bez obzira što se ona stvara van granica Srbije, ona pripada našem jeziku, identitetu i kulturnoj svesti i na taj način ona baštinji sve one duhovne vrednice koje se nalaze u matici. Pošto je naša dijaspora izuzetno razuđena u tom političko društveno sociološkom smislu, samim tim literatura je dosta raznovrsna i bogata, bez obzira na određene esteteske i umetničke manjkavosti koje su naravno svuda prisutne u svakoj literaturi, ne samo u dijaspori već i u matici. Ona ipak predstavlja jedan vidan napredak i veliki doprinos i afirmaciju našoj literaturi u zemlji i u svetu.''

Važite za jednog od najprevođenijih naših pisaca na preko 60 svetskih jezika.

''Da, imao sam tu sreću da je moj prvi roman za decu Kako su rasli blizanci, koji je objavljen u Booklandu 2011. godine, iste godine kad je dobio i Nagradu Rade Obrenović, na Zmajevim dečijim igrama kao najbolji roman godine za decu, a ubrzo je bio preveden na rusinski jezik u Novom Sadu, a onda je preveden na engleski jezik u Americi, a sa tog engleskog prevoda su krenuli i svi ostali, dalji prevodi. Meni je to u početku bilo zaista interesantno i zanimljivo, kako jedna knjiga ima takav razvojni put, tako da je za nekoliko ta knjiga kroz nekoliko godina doživela 60 izdanja.

Vrednost te knjige je u humoru, jer je humor ta etička i estetička dimenzija i kategorija koja je svojstvena svoj deci ovog sveta, tako da je ta knjiga vrlo lako osvojila čitaoce na mnogim jezicima širom sveta.''

Ušli ste i u Antologiju dečije poezije profesora Milinkovića, čime ste trajno ostali u našoj književnosti.

''Jesam, pre toga sam zastupljen i u antologijama Voje Marjanovića, takođe našeg uvaženog profesora i istraživača, on i Milinković su zaista naši vrhunski eksperti kad je u pitanju literatura za decu, imao sam tu dakle priliku i zadovoljstvo da me zastupaju u antologijama poezije i proze za decu, a ono što je takođe posebno bitno je da u istorijama srpske književnosti za decu, to su dva projekta - knjige, koje su napisali profesor Tihomir Petrović i pomenuti profesor Milinković i ja sam im zahvalan zbog toga, jer zaista ko uđe ne samo u antologiju, već i u istoriju nacionalne književnosti za decu, znači da mu je na neki način obezbeđeno trajno mesto u literaturi i istoriji.''

Profesor Đuričković je član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, Udruženja književnika Srbije, Udruženja novinara Srbije i Evropske akademije umetnosti. Više puta je nagrađivan u zemlji i inostranstvu.