Amerika je oduvek bila prilika za novi početak

Branko Anđić, čovek koji više od 3 decenije živi i stvara u Latinskoj Americi, u Argentini, vrlo je zahvalan sagovornik za razgovor o tom kontinentu, na kojem su se naselili ljudi sa različitih meridijana, tragajući za nekom svojom utopijom, obećanom zemljom ili gradom, u kojem će započeti novi život.

"Jedan od glavnih motiva zašto sam napisao knjigu "Mapa utopije" je upravo taj fenomen da je cela američka hemisfera, od Aljaske do Ognjene Zemlje, i za Evropu ali i za Daleki istok, bilo otelotvorenje sna o drugom početku. Evropljani su išli da otkriju Novi svet sa idejom da će tamo moći da podvuku crtu iznad svih svojih grehova, i da počnu život druge šanse", kaže Anđić.

U toj masi pridošlica na latinoamerički kontinent bilo je ljudi i iz naših krajeva.

"Naših ljudi ima svuda po Latinskoj Americi i kao što rekoste, postoji ta stara emigracija, ekonomska...kao što je Sicilijanaca najviše otišlo iz Italije tako je i iz naše Dalmacije i Crne Gore...Te dijaspore još uvek ima, ali to su više njihovi potomci, mada ja poznajem još nekoliko njih...", kaže Branko.

Srba i Crnogoraca ima najviše u Argentini i Brazilu.

"Što se tiče srpskog i crnogorskog življa, ima najviše Crnogoraca, oni su smeštemi u dva gotovo etnički čista naselja, jedno na zapadu Argentine, a drugo je vrlo blizu Buenos Airesa, oko 300 km južno od Buenos Airesa".

Srbi su naročito prisutni i u brazilskom gradu Sao Paolu koji se smatra prestonicom južnoameričke gastronomije.

"Naročito u Sao Paolu ima jaka srpska dijaspora, stara srpska dijaspora, to su sve iseljenici od pre Drugog svetskog rata i tamo mogu da se pojedu apsolutno fantastični ćevapi, kao da ste u sred Šumadije."

Kao rođenog Beograđanina, Dorćolca, pitali smo gospodina Anđića, koliko je on, kao nekadašnji novinar i dopisnik Tanjuga iz Latinske Amerike, ali i veliki poznavalac latinoameričke književnosti, uspeo da na tom dalekom kontinentu pronađe neku svoju utopiju, svoj Dorćol u Buenos Airesu.

"Cela moja porodica su Dorćolci i taj Dorćol, koji je bio srce starog Beograda ili klica jedne urbanizacije Beograda, u vreme kad je Beograd od turske kasabe postajao evroski grad. Našao sam potpuno identičnu četvrt u Buenos Airesu koji se zove Stari Palermo."

Neizostavno pitanje za našeg sagovornika bilo je ono o sličnostima i razlikama između Srba i Argentinaca, dva geografski udaljena, ali po navikama i mentalitetu veoma sličnog naroda.

"Mi smo narodi za koje odlazak posle posla sa prijateljima na piće nije gubljenje vremena, nego je kvalitet. Ni mi ni Argentinci nisu pod apsolutnom dominacijom konzumentskog društva", kaže Branko Anđić.

Naš sagovornik nastavlja da živi na relaciji Beograd-Buenos Aires, a mi ostajeo da čekamo nova dela iz njegove književne radionice i povod za zanimljive razgovore.