Библиографија о Доситеју Обрадовићу као путоказ кроз српски XVIII век

На представљању књиге “Библиографија радова о Доситеју Обрадовићу” др Владимира Живановића у Доситејевој задужбини, уводно излагање је имала Мирјана Драгаш, управница Задужбине.

“Доситејево дело је свевремено. За поруке које је он пре 200 година написао, упућене и српском народу и свим народима овде на Балкану и широм Европе, је апсолутно толико актуелно да сада, нарочито у овом времену може да нас подстакне да размишљамо управо о свим оним људским, културним и моралним вредностима које је он подржавао, које су у ствари извориште нашле у просветитељским делима и учењу тога времена у којем је он живео. А то су пре свега поруке о знању, учењу, вредности књиге и школе, о поштовању, љубави, толеранцији, сарадњи, моралности. Владимир Живановић се потрудио да то све попише, да сабере и једну књигу што је изузетно помогало у истраживању самог Доситеја”, каже Мирјана Драгаш.

Потом је говорила Ана Голубовић, библиотекарка и рецензент књиге, професор доктор Гордана Ђоковић, професор емеритус Душан Иванић, рецензент и аутор књиге, која је заправо прерађена докторска дисертација Владимира Живановића.

“Идеја и потреба сваке библиографије овог типа је да се забележи све што је о некоме икада записано. Наравно колико је то могуће и колико је то доступно аутору. Тако да је она једна свеобухватна библиографија. Доситеј је један од првих наших дијаспораца, који је живео у Лондону у 18. веку 6 месеци. Оно што је значајно, то је Радомир Константиновић у једном свом делу о Доситеју написао, да је Доситеј морао да оде у Европу да би Европу донео у Србију. Тако да он је у Европи, дружећи се са веома познатим и битним личностима тога доба, на пример у Лондону се дружио са енглеским просветитељима, са шкотским просветитељским кругом, он је практично та сазнања, као и штампање првих наших књига у Халеу, у Лајпцигу, он је то донео у Србију“, каже аутор књиге Владимир Живановић.

У књизи је обухваћено 4300 библиографских јединица, 20 докторских дисертација, 10 у иностранству, 40 географских појмова широм Европе, који је досити први попечитељ, тј. први министар просвете Србије, оснивач Велике школе, претече Београдског универзитета, прокрстарио уздруж и попреко.

Испоставља се да све речено и написано није довољно и да је дело првог српског просветитеља, рођеног 1739. или 1742. у румунском Чакову, заиста неисцрпно и да зрачи и делује на културу и на српско национално биће до данашњих дана.