Kasting - aluzija na permanentna testiranja

U Galeriji ULUS-a u Beogradu, održana je ovih dana samostalna izložba vizuelne umetnice Edite Kadirić, koja već dugi niz godina živi i stvara u inostranstvu.

Dva osnovna pojma koja prožimaju ovu izložbenu postavku su kasting i nar. Kasting koji se u ovom slučaju obavlja za razne životne uloge žene i nar, voćka, simbol plodnosti i zdravlja.

O ženi kao motivu koji dominira na njenim slikama, umetnica kaže:

"Motiv je na dosta radova žena, zato što sam ja žena i zato što to kreće iz moje perspektive i kao umetnice i kao žene i kao majke. Ova izložba nosi naziv Kasting, ali se ne odnosi samo na ženske probleme i na sve ono na šta žene nailaze, sve moguće poteškoće, što je vezamo za sam pol.

Pošto je to tema koja je učestala i u umetnosti zauzima prilično mesta, ova izložba se bavi svim ljudskim bićima i njihovim problemima. Nosi naziv "Kasting" jer aludira na stalna testiranja, gde mi kao ljudska bića, naročito žena, prolaze kroz razne vrste testova i određenih audicija za određene uloge", kaže Edita Kadirić.

O svojim radovima umetnica govori o jednom narcisoidnom društvu u kom živimo.

"U njenoj suštini je zapravo problematika analize jednog narcisoidnog društva, kojeg smo nažalost deo, i govori kako nikad više tehničkih mogućnosti za komunikaciju, društvene mreže, svi smo povezani, na hiljade prijatelja, a nikad veća otuđenost među ljudima", kaže umetnica.

Edita Kadirić se školovala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, i Fakultetu lepih umetnosti u Barseloni, gde se nakon studija u Srbiji, usavršavala. O svom školovanju u različitim gradovima i uticaju koji je to imalo na njeno formiranje.

"Svakako je to imalo uticaja, te novosadske i beogradske studije su bile mladost i sve što se dešava u mladosti ima poseban šarm, tako da sam kvalitet studija ne mogu racionalno da ocenim. Za mene je to dragocen period iz kog sam jako puno učila od svojih profesora, kolega...mislim da sam imala vrhunsku edukaciju u Srbiji.

Što se tiče Barselone, to je došlo dosta kasnije, jer sam tamo sticajem okolnosti tamo počela da živim i tamo sam završila master za intermedije i za umetničku produkciju i to je potpuno drugi vid studiranja, vrlo slobodnog, individualnog...velika je povezanost među kolegama, među gradskim institucijama i mnogo više finansijski fakultet nudi", kaže Edita.

Govoreći o svojoj izložbi u Beogradu, umetnica kaže:

"Meni je jako drago što sam se ja predstavila nakon 25 godina u Beogradu, koji je jedan od mojih gradova gde sam živela, koji jako volim i gde imam prijatelje", kaže Edita.

Umetnica nam takođe govori o izložbama kod nas i inostranstvu:

"Izložbu sam postavila pre desetak dana, morala sam da se vratim u Suboticu, tako da nisam dobila puno fidbekova, ali sam dobila nekoliko fenomenalnih privatnih mejlova od ljudi koji su bili oduševljeni izložbom i jako isprovocirani.

Pošto sam dugo radila u Nemačkoj, sa profesionalnim galerijama, u Španiji, Francuskoj...to je potpuno druga atmosfera publike. Postoji novac koji se ulaže u umetnost, pa je veće inetresovanje i odaziv", kaže umetnica.

Edita sa porodicom živi na relaciji Španija - Srbija, a sada i Francuska, budući da porodica, zbog suprugovih obaveza boravi i u Francuskoj. S obzirom na Editin dugogodišnji život u inostranstvu, ona se osvrnula i na život naših ljudi u dijaspori i susreta sa njima.

"Mislim da naših ljudi ima svugde...ako želite da ih nađete, svugde ćete ih naći. Pošto se uglavnom krećem u umetničkim krugovima, to je moje pleme, moj milje, svi ljudi koji su svojevremeno otišli u Barselonu da studiraju neku umetnost, film, muziku, svejedno, mi smo se upoznavali i družili itekako", kaže umetnica.

U jednom trenutku, našem neformalnom razgovoru, pridružio se i Editin suprug, Pablo, Španac, antropolog po zanimanju, koji je primetio dosta sličnosti između ljudi naših dveju zemalja.

Ostavljamo ovaj zanimljiv par u nadi da nećemo čekati još 25 godina da se naša umetnica ponovo sa svojim delima predstavi svom i našem Beogradu.