Najbolji je miks istoka i zapada

Nikola Rakić, sa prijateljem Milošem Jovanovićem i kreativnim timom, krajem godine predstavio je prvu štampanu 3 D kuću u ovom delu Evrope. Osnovao je inovativnu start-ap kompaniju pre dve godine u okviru čačanskog Naučno-tehnološkog parka. Planira da ovakve i veće kuće proizvodi u Srbiji i nudi na tržištima širom sveta.

Nikola je rođen u Švajcarskoj, gde je sa porodicom živeo desetak godina.

"Moj deda, kako sa očeve, tako i sa majčine strane, otišli su šezdesetih godina. Ja sam rođen 1991. u Švajcarskoj, u kantonu Švic, tamo sam išao u osnovnu školu, imao sam mnogo lepo detinjstvo, kao "Milka" život...krave, livade, priroda, malo mesto, 10000 stanovnika. Potom smo se 2001. doselili u Srbiju na očev zahtev, što je bio ogroman kulturni šok...dugo nisam razumeo zašto je doneo takvu odluku, ali moram biti iskren i reći da sam jako zahvalan što smo se vratili...

Da se nismo vratili ne bih ovako govorio srpski, a ne bih ni razumeo šta znači živeti na istoku i na zapadu Evrope...spojio sam taj majndset, način razmišljanja, disiplinu sa Zapada, a s druge strane energičnost, impulsivnost i neka pasija koja postoji na Balkanu...S druge strane, moram reći da taj momenat što sam poliglota, mi je otvorio neverovatan broj vrata. Govorim tečno nemački, čisti, kao i dijalekat u Švajcarskoj, engleski, srpski, španski, učim ruski i mogu da razumem italijanski jezik", kaže Nikola.

Da li si učio u Švajcarskoj, u nekoj školi srpski jezik?

"Moja majka nas je uvek forsirala ka švajcarskom dijalektu nemačkog, jer ga ne možeš naučiti nigde ako ne živite u Švajcarskoj. Pričalo se i srpski apsolutno. Mi smo u Švajcarskoj, u školi srpskog jezika "Vuk Karadžić", to nikad neću zaboraviti, učili pesmice, o Svetom Savi...važno je ne samo kojim jezikom govorite u kući, već i kojim ste okruženi, a to je nemački jezik na televiziji, švajcarski na vestima, a tu su i prijatelji koji su Italijani... i to je dosta uticalo na moju ličnost.

Ja sam 2001. pošao u četvrti razred, i nikad neću zaboraviti kada sam u semptembru došao kući i rekao: "Mama, ja sam dobio 1 iz srpskog jezika". A brat mi je rekao: "Nemoj da plačeš, i ja sam dobio 1 iz srpskog jezika"...što nije bilo čudno, bio nam je kulturni šok...počeli smo tečno da govorimo srpski tek u sedmom, osmom razredu... trebalo je 3,4 godine da se iskristališe jezik.

Mnogo sam naučio o Srbiji. I kažem hvala puno što smo se vratili. Danas ne bih bio tu gde jesam da nisam imao miks jedne i druge strane.

Imam svoju porodicu sada, zaljubio sam se 2013. godine u devojku iz Čačka koja živi u Beogradu. Danas imamo dvoje dece, Kostu i Bjanku i živimo na relaciji Srbija Švajcarska, i imamo puno rodbine, pogotovo sa majčine i očeve strane, koji su i dan danas tamo.

Ideja je i da nastavimo da živimo na toj relaciji, jer benefit koji deca imaju da odrastaju po celom svetu je da imaju priliku da vide širu sliku...to je moja želja. Deca govore i engleski, Kosta je počeo da peva i pesmice na nemačkom, Bjanka je još mala, ima dve godine", kaže Nikola.

Koliko si uopšte znao o Srbiji?

"Mi smo živeli na relaciji Ajnceden - Paraćin. Otac je iz Paraćina, odnosno sela Donja Mutnica, leti dođemo na odmor...Kada živiš u dijaspori malo znaš o tome kako se živi u Srbiji. Jedno je kad dođete na odmor, donesete kartice i novac, a drugo je otići u Dom zdravlja, poslati decu u školu, imati neki problem i rešavati ga...ipak je Švajcarska jako ozbiljno organizovana, a i Srbiji ide sve bolje...mnogo se poboljšalo od 2001. godine, ne bih bio tu da nije dobro za život", iskren je Nikola Rakić.