U rodnom kraju Svetog Save

Deževska dolina, isprepletana je legendama, ali nepobitna je činjenica da je jedno od najznačajnijih mesta za nacionalnu istoriju Srba.

Domentijan Hilandarac piše da je ovde samo jedno od mesta gde su bili dvori Nemanjića. Srpski dvor se bukvalno šetao po teritoriji čitave županije.

"Još je velika enigma gde se dvor Nemanjića u Deževi nalazio. Kršten je u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu", kaže Vladan Vidosavljević iz Muzeja "Ras" u Novom Pazaru.

Detinjstvo je proveo na očevom dvoru, koji je bio stecište najumnijih i najodlučnijih ljudi i srpskih zemalja s kraja 12. veka.

Dvorom na početku vladavine Nemanjića nisu nazivane samo zidine tvrđava. Pretpostavlja se da je Stefan Nemanja ovde u Miščiću, u Deževskoj dolini, provodio periode tokom kojih nije išao u vojne pohode ili branio granice županije.

Anastasija je u ovoj dolini rodila svo šestoro dece.

"Sigurno je da je bio mezimac, kao najmlađi i dobijen u kasnijim godinama i po predanju, Nemanja mu je tepao: Miščiću moj...i selo dobije ime Miščić", kaže Vidosavljević.

Kovačevo, Miščiće, Šaronje, Mitrova reka, Sucko selo su toponimi koji sežu sve do Nemanjića.

Monasi Simeon i Sava obnavljaju Hilandar na Svetoj Gori.

Nakon smrti oca, Vukan i Stefan ulaze u sukob, a potom mole brata da mošti oca sa Hilandara prenese u Srbiju i pomiri braću.

1207. godine Sveti Sava prenosi mošti u Studenicu, prilagođljva Studenički tipik, a ona od tada postaje politički, duhovni i kulturni centar Srbije.

Freskopisanje, po prvi put biva ćirilično, a ne grčkog alfabeta. U tom periodu u Nikeji dobija i autokefalnost srpske Crkve.

Rastko ostaje prvi i jedinstven primer odricanja od vladavine na čitavom svetu.