Posvećenost je moja zvezda vodilja

Za početak, kako se osećaš kao stranac u Beogradu?

"Ja sam oko 14, 15 godina izvan Beograda, i nekako sam ga uvek željna i to je prava definicija. Prvi put sam imala prilike da provedem nekoliko meseci u Beogardu zbog korone, što je za mene potpuno iznenađenje...to je moj rodni grad, uvek se radujem jer su mi tu prijatelji i familija. Samo se nadam boljim danima i prestanku ove epidemije", kaže Andrea.

Kako si se ti osećala kada si došla da igraš rukomet u Sloveniji, 2007. godine?

"To je bio moj prvi odlazak od kuće, a svi sportisti će to potvrditi, da je to najteže. Ali, ono što je za mladog sportistu idealno u Ljubljani, Sloveniji, jeste susretanje sa potpuno novom dimenzijom u samom sportu. Za mene je bilo šokantno, čim sam kročila u Ljubljanu, da je sve neverovatno organizovano i za mene je sve bilo fascinantno. Dočekale su me neke informacije na koje ja nisam navikla dok sam igrala rukomet ovde, u Srbiji, i ta posvećenost i ljubav ljudi iz kluba u Ljubljani, za mene je bilo nešto potpuno novo. U Ljubljani se nije teško prilagoditi... ona je mnogo mirnija od Beograda, već od 7,8 uveče nema nikog na ulicama, za razliku od Beograda gde sam navikla na potpuno drugačiji stil života. Ali, veoma brzo sam se navikla, i te profesionalne obaveze nisu mnogo dozvoljavale, počela je Liga šampiona, tako da je Ljubljana savršena sredina za mladog sportistu.

Budite iskreni prema samom sebi, sigurni u svoje želje i snove, otkrite ko ste zapravo i šta želite zapravo... to je neko konstantno traženje svih nas i budite pre svega predani onome što radite", poručuje Andrea Terzić za RTS.