Srbija, Francuska i Aleksandar Protić

Aleksandar Protić je prvenstveno francuski student, završio je književnost i interkulturnu komunikaciju na Sorboni gde je i magistrirao, diplomirao u Privredoj komori Pariza i na Međunarodnoj diplomatskoj akademiji.

"Ja bih se najpre zahvalio sajtu www.srbiurancuskoj.fr i novinarima Mediapont-a Maji Martinović i Vladanu Jočiću koji izuzetno posvećeno prate sve aktuelnosti u Francuskoj. Zahvaljujući njima možemo danas da govorimo i na temu dijaspore iz više perspektiva, a tema je vrlo interesantna i zbog napretka naše zajednice i zbog mogućnosti umrežavanja."

Odakle tolika privrženost francuskom jeziku i kulturi, i želja da studirate u Francuskoj?

"Moji roditelji su mi preneli veliku ljubav prema Francuskoj. Poznaju Francuze koji su često provodili odmore kod nas u Beogradu, koji su nam vremenom postali bliski prijatelji. U doba sankcija, kada su roditelji zarađivali dovoljno da kupe jednu Milka čokoladu, ti prijatelji su nam slali francuske namirnice, garderobu, francuske filmove i igračke. Taj gest je mene i mog brata, tada klince, toliko oduševljavao da smo oduvek osećali neku vrstu duga i obaveze prema tim divnim ljudima. To je inspiracija srca. Što se tiče pak nezanemarljive inspiracije kroz umetnost i kulturu, to je predilekcija koja je obeležila našu svakodnevicu.

Vrlo je interesantno da smo i brat i ja, kao i većina dece u to nesrećno vreme 90-ih, bili izloženi naročitoj subkulturi kiča koja je vladala gotovo svim medijima u Srbiji. Iako naravno, i u Francuskoj postoje subkulture, francuski uticaji kojima smo bili izloženi su bili znatno drugačiji i brzo smo naučili da pravimo razliku između kvaliteta i pseudo-umetnosti. Naši roditelji su uvek bili puni ljubavi i trudili se da uprkos neprihvatljivim uslovima života u ratu i nemaštini, uvek naprave od nas ljude u najširem smislu te reči. U autentično srpsku kulturu i vrednosti, u kojima smo odrastali, uplivavali su povremeno francuski uticaji, eho interesovanja roditelja. Tako je naša mama, kojoj je Balzak omiljeni pisac, u svojoj biblioteci imala dosta francuskih autora. Kako sam ja u kući uvek čitao svaku knjigu koju vidim, sa oko 16 godina sam pročitao ceo Balzakov opus sa velikim entuzijazmom. Moj brat Petar takođe odlično poznaje francusku književnost i kulturu. Muzika u našoj kući je tradicionalno često bila francuska, pa Petar i ja posebno uživamo kada zajedno zapevamo Aznavura čije pojedine pesme znamo naravno napamet. Sa tatine strane su simboli potpuno drugačiji ali izuzetno jaki. Otprilike u vreme mog rođenja , tata je bio šampion Francuske u džudou, i kako džudisti prepričavaju, prava zvezda u to vreme, jer je senzacionalno pobedio tadašnjeg francuskog šampiona. Čini mi se da svi ovi uticaji, uprkos njihovoj različitosti, predstavljaju te korene koje sada ovako banalnije i neformalo analiziram."

Dolazite na Sorbonu, pa se usavršavate na najprestižnijim francuskim programima koji su kod nas manje poznati, zatim radite za Francuski nacionalni naučni centar, pa na Sorboni itd, da li je taj prestižni put bio i trnovit?

"Ja sam zapravo svoje prve godine u Francuskoj proveo radeći najteže fizičke poslove... Zatim vrlo postepeno napredovao i napredovanje mi tek predstoji jer sam jako mlad i mislim da imam i zdrave aspiracije. Inače je velika opasnost da pomislimo da smo u životu nešto bitno postigli, što može da rezultira različitim inhibicijama. Što se tiče studija, one su proizvod moje volje za učenjem i usavršavanjem. Moram da naglasim da mi je studiranje u Francuskoj bilo vrlo teško i kompleksno u početku, bez ičije pomoći. Danas postoji Organizacija Srpskih Studenata u Inostranstvu (OSSI) koja mnogo pomaže našim studentima širom sveta. Predvodi je Milutin Stanisavljević, sjajan harizmatični vođa i talentovan organizator. Francuski ogranak OSSI vodi Sanja Beronja, divna i prepametna osoba sa kojom je saradnja pravo zadovoljstvo. OSSI je novo ogledalo lepe i jake Srbije, i u Parizu uživa sve veći ugled u francuskom intelektualnim, kulturnim i političkim krugovima, što je zaista činjenica kojom možemo da se ponosimo."

Vi predsedavate i UNESKO klubom Univerziteta Sorbona, i upravnik ste prestižnog Interkulturnog Foruma na istom fakultetu. Kako jedan mladić iz Srbije uspeva da dođe do takvih funkcija na elitnom francuskom fakultetu, pogotovo što je potrebna i saglasnost Francuske Federacije za UNESKO-a za tu nominaciju?

"U mom slučaju, sve je to bilo vrlo prirodno i spontano. s obzirom da sam sa vatrenom ambicijom magistrirao na Interkulturnoj komunikaciji na Sorboni, sa kolegama, i uz podršku profesora, sam projekat UNESKO kluba predložio predsedniku Sorbone, što je on sa oduševljenjem prihvatio. Zatim je projekat zainteresovao i Federaciju, ostalo je bila administracija. Iskustvo i rad na UNESKO projektima su uvek veliko zadovoljstvo ali i izazov, jer je ideologijaove organizacije postavila idealističke ciljeve, pa uvek osećamo da mora još mnogo da se uradi i da smo tek na početku. Kada već pominjemo UNESKO, moram da pomenem i to da je ambasadorka Zorica Tomić prepoznala te moje afinitete prilikom moje kandidature za rad u Delegaciji Srbije pri UNESKO i da me je primila u svoj tim. Rad sa ambasadorkom Tomić i njenim saradnicima je bilo jedno fenomenalno iskustvo: naročito što sam bio deo tima koji je uveo Srbiju u elitni Komitet za svetsku baštinu."

Završili ste specijalističke studije na Harvardu, Oksfordu i Kembrižu, držite predavanja na Oksfordu, Sorboni itd, organizujete izložbe, kontaktirate sa svetskim akademijama nauka, družite se sa poznatim Francuzima, sa ambasadorima itd - sve to zvuči vrlo ekskluzivno. Da li imate nekih ponuda da se uključite u rad institucija u Srbiji gde bi Vaš profil i mreže mogli da budu korisni Srbiji?

"U Srbiji postoji mnogo kvalitetnih i visoko kvalifikovanih ljudi, bilo da su se školovali na svetski eminentnim fakultetima ili na domaćim. Sjajna grupa Repats okuplja povratnike koji su se posle školovanja u inostranstvu vratili u Srbiju, i među njima ima fascinantnih i sjajnih osoba, od kojih neke poznajem i izuzetno cenim. Povratak u Srbiju mi izgleda vitalno važnim, jer za sada ne vidim uspeh u borbi protiv odliva mozgova, koji je nažalost u konstantnoj progresiji. Za sada nisam imao ponuda o kojima govorite ali bih bio najsrećniji da na kvalitetan način mogu da se uključim u napredak svoje zemlje."