Prednosti DAB-a

Prednosti DAB sistema nad analognim sistemima su sledeće:

Poboljšane mogućnosti za korisnike

DAB sistem automatski pronalazi sve dostupne stanice, nudeći listu stanica koje slušalac može da odabere. DAB može da nosi radiotekst (u DAB terminologiji, Dynamic Label Segment) ili (DLS) sa stanice pružajući informaciju u realnom vremenu kao što su naslovi pesama, tip muzike, vesti, kao i vesti o stanju na putevima. Unapređeni vodiči programa takođe se mogu prenositi. Slična mogućnost takođe postoji kod FM radija u formi RDS-a. (Međutim, ne dozvoljavaju svi radio prijemnici da se imena radio stanica prikazuju u izvornom obliku.)

Neke radio stanice nude mogućnost pauze u emitovanju uživo, stavljanjem emisionog toka na lokalnu fleš memoriju iako je funkcija ograničena.

Više stanica

DAB nije efikasniji u propusnom opsegu u odnosu na analogni radio meren u programima po MHz na određenom predajniku (tzv. link spektralne efikasnosti). Međutim, manje je osetljiv na tzv. mešanje kanala (cross talk), što omogućava da se smanji udaljenost između radijskih programa, npr. kada se koristi ista frekvencija, programi su zbijeniji.

System spectral efficiency (prosečan broj radio programa po MHz ili predajniku) treći je faktor efikasnosti u odnosu na analogni FM radio. Za nacionalne i regionalne radio mreže, efikasnost je poboljšana za više nego jedan red veličine zbog upotrebe SFN-a. U tom slučaju, susedni predajnici koriste istu frekvenciju.

U pojedinim područjima, naročito ruralnim, uvođenje DAB-a pruža slušaocima radija veći izbor radio stanica. Na primer, na jugu Norveške, slušaoci radija dobili su mogućnost većeg izbora radio stanica od 6 do 21, kada je DAB uveden u novembru 2006.

Kvalitet prijema

DAB standard integriše karakteristike koje smanjuju negativne posledice multipath fadinga i signala šuma koji stvaraju probleme postojećem analognom sistemu. Takođe, dok DAB prenosi digitalni audio, nema šištanja sa slabim signalom, što može da se dogodi na FM. Međutim, radio aparati na granici DAB signala mogu dobijati neobične zvukove koji ometaju prijem ili ga mogu potpuno prekinuti. Zbog osetljivosti DAB, prijemnici ne mogu raditi pri briznama većim od 200 do 600 km/h.

Manje piratskih ometanja

Specijalizovanost i toškovi DAB opreme za emitovanje predstavljaju barijeru za piratske radio stanice koje se emituju preko FM. Signal nekih stanica može se primati pouzdano i preko DAB sistema u krajevima gde je teško ili nemoguće regularno primati FM zbog piratskih smetnji.

Promenljiv propusni opseg

Mono radiju, vestima i kanalima koji se bave vremenskom prognozom i drugim nemuzičkim programima potreban je znatno manji propusni opseg nego tipičnim radio stanicama kojima DAB omogućuje da prenose ove programe sa nižom brzinom protoka, ostavljajući više propusnog opsega koji se može koristiti za druge programe.

Troškovi transmisije

Veruje se da je skuplje emitovati sa DAB nego sa FM sistemima. Tačno je da DAB koristi više frekvencije nego FM i stoga postoji potreba da se to nadoknadi sa više predajnika, većom snagom ili sa oboje, da bi se ostvarila ista pokrivenost. Takođe, DAB mreža je skuplja od FM mreže. Međutim, u poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog poboljšsnja u efikasnosti DAB predajnika. Ova efikasnost potiče od mogućnosti DAB mreže da emituje više programa po mreži. Jedna mreža može da emituje 6-10 programa (sa MPEG audio kodekom) ili 10-16 programa (sa HE AAC kodekom). Smatra se da zamena FM radija i FM predajnika novim DAB radijom i DAB predajnicima neće koštati više nego novija FM oprema. Jeftinija transmisija podržana je nezavisnim studijama od Terakom (Švedska) i SSR/SRG (Švajcarska). Studije su pokazale da je DAB do šest puta jeftiniji nego FM.