понедељак, 21.04.2025, 11:30 -> 00:21
štampajKlub Tropikana – Israel "Cachao” Lopez
Israel „Kačao“ Lopes (1918 – 2008) bio je kubanski kontrabasista i kompozitor, znamenit i zaslužan po svojoj ključnoj ulozi u razvoju mamba i majstorstvu deskarge, oblika latino džez džem sešna. Rođen u Havani u porodici muzičara - od kojih su mnogi svirali bas - Lopes je započeo svoje muzičko putovanje u ranoj mladosti. Sa 13 godina nastupao je sa Havana Filharmonijom, a u tinejdžerskim godinama pridružio se uticajnom orkestru “Arcano y sus Maravillas” (koji je osnovao flautista Antonio Arkano), zajedno sa svojim bratom Orestesom.
Kao članovi grupe, zajedno su komponovali bukvalno hiljade dansona i imali veliki uticaj na kubansku muziku od 1930-ih do 1950-ih. Oni su uveli “ritmo nuevo” („novi ritam“) kasnih 1930-tih, mešajući afričke ritmove sa dansonom koji su transformisali uvođenjem sinkopirane poslednje sekcije u numerama otvorene za improvizaciju igrača i plesača. Ovaj odeljak, poznat kao mambo, dobio je ime po danszonu „Mambo“, koji su zajedno napisali Kačao i Orestes. Po rečima kubanskog pisca Giljerma Kabrere Infantea, to je bila „majka svih mamboa“.
Tokom svoje karijere, Lopes je sarađivao sa brojnim legendama latino muzike, uključujući Tito Puentea, Edi Palmierija i Gloriju Estefan. Po egzilu u SAD, nastavio je karijeru u Njujorku gde je između ostalih svirao sa Čarli Palmijerijem, Hoze Fahardom, Tito Rodrigesom, Tito Puenteom i Mačitom. Kačao je bio jedan od najtraženijih basista u Njujorku, zajedno sa Alfons "El Panameno" Josefom i Bobi "Big Dedi" Rodriguesom. Džozef i Kačao su menjali jedan drugog u periodu od pet godina, nastupajući u noćnim klubovima i na mestima kao što su „Palladium Ballroom“, „Roseland“, „Birdland“, „Havana San Huan“ i „Havana Madrid“. Dok je Kačao nastupao sa Mačitovim orkestrom u Njujorku, Džozef je snimao i nastupao sa kubanskim konga sviračem Kandid Kamerom. Kada je Džozef napustio Kandidov bend da bi radio sa Čarli Rodrigesom i Džoni Pačekom, Kačao je bio taj koji je zauzeo njegovo mesto u Kandidovom bendu.
Uprkos ranom uspehu, suočio se sa periodima neopravdanog pada popularnosti, nakon preseljenja u Sjedinjene Države 1960-ih, da bi na kraju nastupao u malim prostorima i na venčanjima u Majamiju tokom 1980-ih.
Lopesova zaostavština doživela je preporod 1990-ih, delom zahvaljujući glumcu Endi Garsiji, koji je producirao dokumentarac „Cachao... Como Su Ritmo No Hai Dos“ i album „Master Sessions“, koji mu je doneo prvu „Gremi“ nagradu 1995. godine. Nastavio je da dobija priznanja i nove „Gremi“ nagrade 2003. i 2005. godine za rad sa Bebo Valdesom i Karlos "Patato" Valdesom.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари