Skice za portret – Mihajlo Živanović

Muzikom se počeo baviti još 1936. godine, učeći klavir. Kada je 1942. godine preko Radio Londona čuo zvuke klarineta, shvatio je da je to ono šta želi. Očaran lepotom džeza, redovno je posećivao salu Kolarca u Beogradu i slušao džez koncerte domaćih majstora (Ilija Genić, Mladen Guteša, Vojin Popović i dr.), kao i strane izvođače (Kari Bernet, nemačka pevačica).

Po završetku rata, 1945, Mihailo je nastavio da uči klavir u Srednjoj muzičkoj školi „Stanković“, da bi 1946. godine, u jednoj komisionoj radnji video i kupio prvi klarinet. Nadahnut muzikom Glena Milera i orkestrom Vudiija Hermana odlučno je rešio da klarinet i muzika postanu njegovi životni saputnici.

Formirao je džez sastav kome je po svom klarinetu dao naziv „Fis-dur“, a zahvaljujući kvalitetu, orkestar je vrlo brzo postao jedan od najpoznatijih u Beogradu. Prvu postavu muzičara činili su: Milo Dimitrijević (gitara), Duško Radić (klavir), Stanislav Sodermajer (bubnjevi) i sam Mihailo Živanović (klarinet).

Željan znanja i daljeg napretka u muzici, 1946. upisao je Svemuzičku akademiju, instrument klarinet. Tu će upoznati i Eduarda Sađila, takođe studenta klarineta.

“Fis-dur” ređa uspeh za uspehom: nastupi, turneje, oduševljenja i prave ovacije zadovoljne publike. Sledeće, 1947. godine došlo je do velike izmene u ansamblu novim vrhunskim muzičarima. Tu su tada svirali: Predrag Ivanović (truba), dr Aleksandar Pejić (harmonika), Milovan Vukajlović-Genije (klavir i harmonika), Predrag Stefanović-Grof (trombon) i Branko Pejaković (bas). Od starih članova ostali su samo Sodermajer i Živanović.

Susret sa Borom Rokovićem 1949. godine se nastavio sviranjem u njegovom orkestru. Tu je Živanović svirao sve do kraja 1953. Uskoro je usledio poziv i Aleksandra Nećaka, pa je istovremeno svirao u sva tri orkestra. Orkestar “Fis-dur” je postojao do 1950. godine.

Poznati trombonista Mladen Guteša je 18. januara 1948. osnovao Zabavni-revijski orkestar Radio Beograda. Krajem 1949. pozivao je Mihaila Živanovića da bude njegov član. Mihailo je tada bio student Muzičke akademije (koju je diplomirao 1955. godine) u klasi renomiranog profesora Brunoa Bruna.

Mihailo je u Revijskom orkestru svirao prvo bariton saksofon, a potom instrument koji je studirao - klarinet. Ređale su se veoma uspešne turneje i koncerti Revijskog orkestra RB.

Imao je svoj „Oktet Mihaila Živanovića“, u kojem i sam svirao bariton saksofon, uz  Predraga Ivanovića (truba), Nikolu Dajzingera (alt saksofon), Eduarda Sađila (tenor saksofon), Predraga Stefanovića Grofa (trombon), Vojkana Đonovićića (gitara), Roberta Haubera (klavir) i Radeta Milivojevića (bubnjevi).

Oktet je 10 godina sa velikim uspehom nastupao na svim radio-stanicama u zemlji i inostranstvu. Ubrzo je postao jedan od vodećih jugoslovenskih ansambala za modernu i eksperimentalnu džez muziku.

Od 1958, pa gotovo do zadnjih dana života, bio je u radnom odnosu u Produkciji gramofonskih ploča Radio-televizija Srbije. Iste te godine postao je i stalni član Gudačkog zabavnog orkestra koji je vodio Ilija Genić, a kasnije postaje dirigent Zabavnog orkestra RTB i Revijskog orkestra Radio-televizije Beograd.

Od 1960. godine, postao je član Udruženja kompozitora Srbije. Godine 1975. postao je šef Zabavnog ansambla RTB, a od 1978. stalni dirigent zabavnih orkestara RTB, sve do smrti.

Bio je veoma plodan kompozitor. Pisao je dečju i scensku muziku, šlagere, zabavne pesme, ali i koncertantnu muziku, kao i mnogobrojne kompozicije i aranžmane za programe jugoslovenskih radio i TV stanica.

Neprestano je pratio zbivanja u svetu džez i zabavne muzike, tako da je uvek bio u savremenim muzičkim tokovima svoga vremena. Stvarao je intenzivno sa uspehom različite žanrove - više od četrdeset godina. Napisao je preko 300 instrumentalnih, džez, zabavnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija.

Živanović je jedan od prvih džez muzičara koji je počeo da komponuje savremenu domaću džez muziku, kojom se bavio iz velikog entuzijazma. Našu zabavnu i džez muziku  obogatio je svojim velikim znanjem i delatnošću, radeći do poslednjeg dana. Mnoga njegova dela trajno su zabeležena u istoriji jugoslovenskog džez stvaralaštva.

U vreme kada se intenzivno bavio instrumentom, važio je za jednog od najinventivnijih i najboljih solista na klarinetu i bariton saksofonu. Sa uspehom je nastupao na koncertima u zemlji i inostranstvu.