Majstori baroka

Rođen u Parizu 1657. godine, Laland je vrlo rano pokazao muzički talenat. Sa deset godina je, zajedno sa Marenom Mareom, pristupio horu Crkve Sen-Žermen L’Okseroa i stekao svoja prva znanja. Vremenom se istakao kao interpretator na orguljama i čembalu, i kao vrlo mlad postao je učitelj čembala kćerki u kući Vojvode od Noaja, maršala Francuske, koji je potom preporučio Luju XIV da unajmi Lalanda da podučava i njegove kćerke. 

Godina 1683. bila je presudna u karijeri Mišel-Rišara de Lalanda – tada je imenovan za jednog od četiri potkapelnika kraljevske kapele, čime je postao zadužen za ceremonijalnu muziku jednog tromesečja na dvoru, u smeni sa svojim kolegama. Za ovo nameštenje založio se lično kralj Luj XIV i svojom naklonošću ovom mladom autoru je otvorio vrata ka dugoj, plodnoj i uspešnoj dvorskoj karijeri. Dve godine kasnije Laland postaje kompozitor kamerne muzike za kralja, a 1688. dobija i najprestižnije zvanje – superintendanta kraljeve kamerne muzike. 

Mišel-Rišar de Laland je tokom četiri decenije na dvoru komponovao više od sedamdeset velikih moteta – monumentalnih duhovnih ostvarenja na latinskom jeziku, koje su bila namenjena za izvođenje u dvorskoj kapeli. Njegov stil karakteriše sinteza italijanske ekspresivnosti i francuske elegancije, sa bogatom orkestracijom i izraženim kontrastima. Osim duhovne muzike, Laland je pisao i muziku za scenu – od pastorala i divertismana do baleta, kao i muziku za razne dvorske svečanosti. Njegovo stvaralaštvo, prožeto raskošnom ornamentikom, duhovnom uzvišenošću i dvorskom simbolikom, oblikovalo je„zvučni identitet Versaja u vreme kada je dvor Luja XIV bio središte umetničke i političke moći”. 

Autorka: Saša Tošković