Kompozicije za klarinet i orkestar Karla Marije Vebera i Đoakina Rosinija

Ploča koju ćete slušati nastala je u veoma teškom periodu za Filharmonija orkestar i ilustruje pokušaje da se prevaziđu izazovi pred kojim su se članovi ovog ansambla našli. Naime, pet godina pre snimanja ovog izdanja osnivač orkestra i čuveni producent Valter Lege je rešio da raspusti sastav zbog nemogućnosti da organizuje snimanja na visokom nivou po kojem je ansambl postao čuven. Članovi orkestra se nisu saglasili sa tom odlukom i rešili su da reorganizuju ansambl kao samoupravnu kompaniju koja će nastaviti sa radom nezavisno od Legea, te su bili prinuđeni da imenu Filharmonija dodaju prefiks „novi”. Iako su svirači bili zadovoljni promenom, budući da su u novoj kompaniji bili stalno zaposleni, za razliku od Legeovog perioda kada su sarađivali kao frilenseri, finansijski problemi iz prošlosti nisu bili rešeni, a vremešni Oto Klemperer koji je podržao članove orkestra u nameri da se osamostale, nije više mogao da održi renome orkestra. U tom periodu je uprava orkestra tragala za novim dirigentom, a kroz saradnje sa istaknutim solistima iz drugih londonskih orkestara koji su takođe imali velike finansijske teškoće, pokušala je da održi i diskografske aktivnosti. Tako je nastala ploča sa Veberovim i Rosinijevim virtuoznim delima za klarinet u izvođenju tadašnjeg vođe klarineta Londonskog simfonijskog orkestra, a pod upravom Rafaela Fribeka de Burgosa koji je sa ovim sastavom krajem šezdesetih godina imao više diskografskih uspeha, privremeno zamenjujući Klemperera, ali bez namere da se zadrži na toj poziciji. Međutim, upravo zahvaljujući ovakvim gostovanjima koja su rezulitrala vrhunskim snimcima, orkestar je uspeo da prebrodi težak period i nastavi dalji rad pod upravom Rikarda Mutija.

Ovo izdanje je u Evropi objavljivano sa etiketom His Master’s Voice, dok je američka verzija ploče koja je istovremeno objavljena sa istim omotom, nosila etiketu Ejndžel. Razlika nije bila samo u lejblu, već i u izradi vinila, koji je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama u Kapitol fabrici u Skrantonu, čuvenoj po kvalitetnim vinilima brojnih američkih izdavača. Britanska verzija je proizvedena u čuvenom I-Em-Ajevom kompleksu danas poznatom pod nazivom „Stara fabrika ploča”. Programski komentar na omotu je napisao muzikolog Robin Golding.