Žene u muzici – Anrijet Renije

Anrijet Renije je muzikom počela da se bavi još u ranom detinjstvu: u petoj godini je dobila prve poduke na klaviru, a ubrzo je poželela da svira harfu. Naime, kada je sa ocem bila na jednom od koncerata na kojem je nastupio i slavni Alfons Haselmans, u šali je rekla da će joj baš on biti profesor. Nedugo zatim želje su joj se ispunile: nakon tri godine kada je dovoljno stasala da joj ruke dohvate žice, pohađala je časove harfe upravo kod Haselmansa na Erarovoj radionici, a potom je započela studije na Konzervatorijumu u Parizu, gde je već kao jedanaestogodišnjakinja na takmičenju ovenčana prvom nagradom. Pored harfe, na pariskom Konzervatorijumu pohađala je i studije kompozicije u klasi Teodora Dibuaa i Šarla Lenevea kome je posvetila Trio za violinu, violončelo i harfu. Ovim ostvarenjem iz 1901. godine, želela je da harfi dodeli mesto u okviru kamerne instrumentalne formacije i odvoji je od ’ograničene’ uloge kakvu je imala u orkestru.

U toku plodne karijere Anrijet Renije je imala velike uspehe i održala brojne koncerte na kojima je, kako ističu izvori, pre nastupa publici predstavljala komade koje izvodi, upućujući ih kako u muzičke karakteristike dela, tako i u kontekstualne okvire u kojima su ona nastajala. Bila je vođena željom da govori o velikom potencijalu harfe i da svoja znanja i iskustva prenosi svim ljubiteljima ovog, jednog od najstarijih instrumenata. Međutim, nikada nije postala profesorka harfe na pariskom Konzervatorijumu, što je nije sprečilo da svoju pedagošku aktivnost obavlja kroz privatne časove, a izvori ističu da je imala i zavidan broj učenika. Godine 1914. osnovala je prvo međunarodno takmičenje za harfiste koje nosi njeno ime, a napisala je i dragocenu knjigu Kompletan metod za učenje sviranja harfe, objavljenu 1946. godine, a koja je i danas u upotrebi.

Zlatna medalja Salona francuskih muzičara dodeljena joj je 1935, a za Viteza Legije časti imenovana je 1954. godine. Tokom godina podučavanja, komponovanja i nastupa na koncertima, Anrijet Renije je stekla poštovanje istaknutih francuskih kompozitora među kojima su bili i Gabrijel Fore, Klod Debisi, Kamij Sen-Sans i drugi. Uprkos zdravstvenim problemima koji su je zadesili u poslednjim godinama života, bila je aktivna na koncertnoj sceni sve do 1955. godine. Preminula je u Parizu 1. marta naredne, 1956. godine.

Urednica Irina Maksimović Šašić