Kompozitor meseca – Sergej Rahmanjinov

Nakon premijernih izvođenja opera Škrti vitez i Frančeska da Rimini početkom 20. veka, Rahmanjinov je vreme provodio delom u Rusiji, a delom u Drezdenu, gde je nastao veliki broj njegovih dela, a njegov stil dostigao je potpunu zrelost. Druga simfonija i Treći klavirski koncert otkrivaju kompozitorov u potpunosti razrađen melodijski jezik, raznovrstan i raskošan tretman orkestra, kao i veće samopouzdanje u radu sa obimnim instrumentalnim sastavima. Kao i u Prvoj simfoniji, početni taktovi Druge simfonije sadrže kratke motive koji potom prožimaju celo delo, ali je ovim materijalima sada pristupao slobodnije i razvijao ih mnogo više nego što je to bio slučaj u ranijem ostvarenju. Druga simfonija u e molu opus 27 Sergeja Rahmanjinova dovršena je 1907, a premijerno je izvedena u teatru Mariinski naredne godine, kada je dirigovao sam kompozitor.

Ubrzo nakon premijere Druge simfonije, Rahmanjinov je napisao i Treći klavirski koncert, a karakteristike ovog dela prisutne su i u 13 preludijuma opus 32, nastalim 1910. godine. Ovakav odnos bio je karakterističan i za preludijum opus 32 čiji stil podseća na Drugi klavirski koncert. Preludijumi opus 32 sadrže kompleksne koncertne teksture, fleksibilne ritmove i izražene, hromatske harmonije. Ova izuzetno emotivna dela od pijaniste zahtevaju agilnost i izvanredne izvođačke sposobnosti.

U ovim ostvarenjima, ali i drugim klavirskim kompozicijama nastalim tokom prve i druge decenije 20. veka Rahmanjinov je demonstrirao sposobnost ka savršeno jasnim prikazima određenih raspoloženja i osećanja. Naime, sva dela izrastaju iz manjih melodijskih ili ritmičkih motiva u evokativne minijature, odnosno, kako ih muzikolozi opisuju, manje tonske poeme.

Predstavićemo pesme iz opusa 34 ovog ruskog kompozitora, nastale u periodu između 1910. i 1912. godine i napisane na stihove ruskih romantičara: Puškina, Tjutčeva, Majkova, Komjakova i drugih. Prilagođene su sposobnostima određenih ruskih pevača kojima ih je namenio, a karakterišu ih jednostavne vokalne linije, osećajna klavirska pratnja koja ima ulogu da akcentuje određene reči i fraze, melodijske varijacije i harmonsko senčenje.

Autorka Jelena Damjanović