Opera – Luiđi Kerubini: Lodoiska

Ovim delom otpočela je nova epoha u razvoju opera komik repertoara u Francuskoj. Libreto je napisao Klod-Fransoa Fijet-Loro, na osnovu epizode iz popularnog romana Ljubavi viteza Foblasa književnika Žan-Batista Luvea de Kuvrea. Sama premijera desila se 18. jula 1791. godine u Teatru Fejdo u Parizu.

Ovo je bio prvi veliki uspeh Kerubinija u Parizu. Italijanski kompozitor je došao u francusku prestonicu pet godina ranije na poziv Đovanija Batiste Viotija, ali su njegove tragične opere doživele neuspeh. No, priča o oslobađanju iz zatvora i pobedi nad tiranima dočekana je u revolucionarnom Parizu sa entuzijazmom. Lodoiska je tada imala preko 200 izvođenja, a stekla je  popularnost po Nemačkoj, kao i u Beču. Lodoiska je svoj uspeh dugovala pevljivim voklanim deonicama, svežoj orkestraciji i romantičnom sadržaju, koji je govorio o odbacivanju „starog poretka" zarad plemenitosti, slobodarskih ideja i sudbinske ljubavi. Kerubini je svoje veliko kompozitorsko znanje pretočio u nastajanje opera komik žanra koji sa Lodoiskom prelazi u novu fazu: onu u kojoj se brišu sve razlike u značaju, izvođačkom aparatu i ambicijama u odnosu na „ozbiljnu operu", i gde kao jedini znak raspoznavanja između dve vrste je prisustvo „govornog dijaloga".

U poslednjoj deceniji XVIII veka, u kontekstu francuske revolucije, tematika izbavljenja iz zatočeništva je postala popularna u svetu operskih dela. Posle velikog uspeha Lodoiske rodio se  suboperski žanr koji se nazivao opera a sovetaž, koji će se okončati za Betovenovim Fideliom 1805. godine. Od 1791. godine, kada je Lodoiska premijerno izvedena, drugi kompozitori su uzimali isti siže i pisali svoje Lodosike - to su između ostalih Rudolf Krojzer, Stiven Storas, Đovani Simone Mair, a napisana su i dva baleta na ovu tematiku, oni Paolina Frankija i Lorenca Pancierija.

No, Kerubinijeva Lodoiska jeste veliki uspeh operske umetnosti na kraju XVIII veka. Pre svega  novina se nalazi u pravoj simfonizaciji operskog sloga što nije bila karaktersitika komičnog operskog žanra. Kerubini svojim harmonskim rešenjima, svojim dramatičnim gestom koji podriva „komični" prosede, uvodi novu, romnatičarsku, dimenziju u operu otvarajući vrata novoj muzičkoj epohi.

Urednice: Ksenija Stevanović i Jelena Damjanović