среда, 24. феб 2021, 20:25
Majstori baroka
Predstavljamo sonate za mandolinu italijanskih baroknih kompozitora opata Ranijerija Kaponija, Nikoloa Susijera, Nikole Romaldija, Đovanija Pjetra Sesta da Trenta i Frančeska Pičonea u izvođenju ansambla Artemandoline.
Tokom baroknog perioda, postojalo je živo interesovanje za nove načine izražajnosti, kao i za drugačije i neobične instrumentalne boje. U tom pogledu, suptilni i rafinirani ton mandoline, je bio izuzetno privlačan za stvaraoce ove epohe, koji su istražujući inovativne tembrove, takođe stvarali i formalno slobodnija, improvizaciono usmerena, a nadasve zvučno privlačna dela. Zvuk mandoline je takođe bio pogodan za negovanje sofisticirane estetike intimnih, kamernih aristokratskih kružooka.
Firenca je grad u kojem je mandolina bila posebno cenjena. Uostalom termin "mandola" se prvi put pominje 1589. godine povodom proslave braka Ferdinanda de Medičija i Kristine od Lorene. Između 1650. i 1750. godine, mandolina je igrala važnu ulogu na dvoru Medičijevih u Firenci, gde je bila korišćena rame uz rame sa teorbom. Iz ovog grada, "moda mandoline" – ili kako su je katkad nazivali leutino, mandola, armandolino – se proširila do Rima, gde je posebno negovana pri aristokratskim palatama, kao na primer kod princa Rusopolija, jednog od najvećih mecena muzike s početka XVIII veka. Popularnost se ogledala i u povećanju publikovanih dela pisanih za ovaj instrument. Zanimljivo je napomenuti da je izvođačka praksa barokne epohe predviđala da se mandolina može zameniti drugim solističkim instrumentima i obrnuto.
Urednica Ksenija Stevanović.
Коментари