Савремена српска музика

Овај уметник рођен је 1935. године у Београду. Дипломирао је композицију 1961. на Факултету музичке уметнисти у Београду у класи Предрага Милошевића, где је потом четири године касније магистрирао у истој класи. Своје даље усавршавање Максимовић је наставио на Принстон Универзитету, током којег се посветио електронској музици. Године 1963. изабран је за асистента на Катедри за композицију и оркестрацију Музичке академије у Београду, а у пензију је 2001. године отишао у звању редовног професора. 

Максимовићев се окушао у бројним жанровима, а посебно се истичу дела која припадају хорској и вокално-инструменталној музици, међу којима се нарочито истичу Буна против дахија, Пасија Светог кнеза Лазара и Тестаменат владике црногорског Петра Петровића Његоша. Међу делима за камерне саставе истичу се соло-кантата Можда спава, Прелид за преподне једног фауна и Игра у четворо. Максимовић је добио бројне награде, међу којима су Христићева награда за Клавирски концерт, Мокрањчева награда за Тестаменат владике црногорског Петра Петровића Његоша, Октобарска награда за Пасију Светог кнеза Лазара и Вукова награда за животно дело. Телевизија Нови Сад је снимила педесетоминутни филм о његовом раду и делима. Рајко Максимовић је написао и објавио мемоарско-аутобиографску триологију Тако је то било, а у сарадњи са Милошем Јевтићем и књигу Говор музике, 2008. године. Његова дела извођена су на концертима и фестивалима као што су Бемус, Загребачки бијенале, Мокрањчеви дани, Међународна трибина композитора, као и на радију и телевизији. 

Ауторка емисије Тамара Симовић