Postistina u savremenom dobu – govori Milanko Govedarica

Tehnički razvoj dovodi do toga da čovečanstvo sve manje zavisi od prirode, ali i do toga da se ljudi sve više potčinjavaju aktuelnim tehnološkim dostignućima. Ovo je slučaj i sa digitalnom tehnologijom kao vrhuncem dosadašnjeg industrijskog razvoja, i to onim njegovim nivoom na kojem osnovni tehnološki resursi više nisu različiti oblici energije, već različite vrste informacija, i na kojem više nisu toliko u pitanju postupci obrade energije, koliko su posredi načini procesuiranja informacija. U okolnostima današnje hipertrofije digitalnih medija, radi se o tome da je veštačko okruženje postalo važnije od prirodnog ambijenta, o tome da su veštačke i iluzorne senzacije u virtuelnom svetu, koje indukuje digitalna tehnika, postale primamljivije od prirodnih i nepatvorenih draži. Marks i Frojd su podjednako razlikovali stvarno i imaginarno (halucinantno) ispunjenje ljudskih želja, preferirajući realizaciju nad imaginacijom, to jest čovekovo predmetno potvrđivanje u odnosu na puko maštanje. Međutim, u savremenom društvu, proizvodnja i razmena medijski oblikovanih mentalnih slika i iluzija su postali važniji od saznanja istine i istinskih promena, odnosno, od proizvodnje i razmene opipljivih objekata i materijalnih dobara. Na ovaj način, smatra Milanko Govedarica, simbioza sa digitalnim aparatima nije učinila čoveka realističnijim i sklonijim borbi za realizaciju vlastitih potreba u spoljašnjem svetu, nego za svoju posledicu ima njegovo rastuće ignorisanje prirodnih zadovoljstava i okretanje ka afektacijama i zadovoljstvima u virtuelnom prostoru. Dakle, iako digitalni mediji počivaju na fizici i fizičkim zakonima, njihovi efekti se veoma tiču kako socioloških procesa, tako i čovekovih subjektivnih doživljaja i psiholoških stanja, koji često divergiraju od istine o objektivnom stanju stvari u fizičkoj realnosti.

Snimak je zabeležen na naučnom skupu „Postistina u savremenom dobu" koji je održan 9. i 10. maja u organizaciji Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpskog filozofskog društva.

Izlaganje Slobodana Perovića sa ovog naučnog skupa možete pratiti u sredu, 31. jula.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.