Vladeta Jerotić: Jung imeđu prošlosti i sadašnjosti

U studiji Jung između prošlosti i sadašnjosti, koju ćemo čitati od ponedeljka do četvrtka, Vladeta Jerotić piše o Jungovoj fascinaciji starim istočnjačkim spisima i alhemijom. Težište je na Tibetanskoj knjizi mrtvih, koja zajedno sa Egipatskom knjigom mrtvih, Bhagavad Gitom Indusa i Tao Te Kineza, predstavlja najstarije i najveće blago duhovne misli. Kako u svom tekstu, koji je štampan u osmom broju časopisa Treći program 1971. godine, Jerotić zapaža: „Karl Gustav Jung je svojim pokušajem tumačenja i približavanja ove azijske mudrosti savremenom čovek Zapada, sagledao u Tibetanskoj knjizi mrtvih izvanredno bogatstvo dubinskih psiholoških fenomena od izvanrednog značaja za integralno i harmonično usklađivanje čovekovih nesvesnih i podsvesnih ispoljavanja sa svesnim delom njegove psihe". Podrobno analizirajući i studije Jungovih sledbenika o ovoj temi, Jerotić zaključuje: „ili ćemo se braniti od straha od smrti agresijom, izbegavanjem svake odgovornosti i neurotičnim bežanjem u bolest i nesigurne sisteme i rigidne ideologije, ili ćemo pokušati da savladamo strah kroz ljubav, stvaranje i igru. Samo na ovaj način možemo izbeći tragično doživljavanje krivice, nesvesno ili svesno, koja postaje stalan izvor straha zbog dubokog čovekovog saznanja ili slutnje o promašenosti životnih šansi i moguće, ponuđene slobode".

Tekst „Dva lica straha", štampan u 27. broju našeg časopisa 1975. godine, pročitaćemo u emisiji OGLEDI u petak. U ovom tekstu, koji se u izvesnom smislu nadovezuje na studiju Jung između prošlosti i sadašnjosti, Vladeta Jerotić izvodi svoju definiciju i klasifikaciju straha, uz imaginarnu diskusiju pre svega sa Serenom Kjerkegorom i drugim egzistencijalnim misliocima.

Urednici ciklusa Tanja Mijović i Predrag Šarčević.