Elen Feder: Šta možemo da naučimo od lekara? (2)

Prema autorkinom mišljenju, umesto da se pitamo na koji bi način filozofija mogla da odigra ključnu ulogu u promeni postojećih medicinskih standarda nege, filozofsko promišljanje trebalo bi, zapravo, da pokaže koliko je etičko rezonovanje odgovorno za promene koje su se već dogodile u ovoj oblasti tokom poslednje dve decenije. Naime, važan argument za hirurško oblikovanje genitalija i pripisivanje pola u najranijem detinjstvu zasniva se na uverenju da se operacije „normalizacije" atipičnih genitalija vrše u najboljem interesu dece i roditelja i da doprinose njihovom boljem međusobnom povezivanju. Feder, međutim, ističe da su ne samo veze između roditelja i dece, nego i veze između lekara, dece i njihovih roditelja prožete međuzavisnošću, tj. da roditelji oblikujući svoju decu i sami bivaju oblikovani činom roditeljstva, kao što i lekari svojim delanjem utiču na konstruisanje realnosti za svoje pacijente i njihove roditelje, ali i za sebe i druge pripadnike svoje profesije. Na osnovu toga postavlja se zahtev za drugačijom vrstom etičkog angažmana, u kojem priznanje i prihvatanje različitosti postaje od suštinskog značaja za moralno rezonovanje. Rečima Elen Feder: „ Atipična polna anatomija ne predstavlja nekakvu posebnu različitost, već jednu običnu karakteristiku ljudske vrste. Kao i većina ljudskih pojava, ona nije čista, niti je uredna, a nije ni jednostavna, ali je bitna mera otelovljene ranjivosti koju imamo obavezu da štitimo. U priznavanju i prihvatanju vrednosti naše nesavršenosti leže temelji za stalno promišljanje koje predstavlja uslov našeg razvitka i napretka."

Tekst je preuzet iz autorkine knjige Making Sense of Intersex: Changing Ethical Perspectives in Biomedicine, koja je objavljena 2014. u izdanju Indiana juniverziti presa.
Prevod s engleskog: Milica Jeremić
Urednik: Predrag Šarčević