Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Od prošle godine Sterijino pozorje je (još jednom) promenilo koncepciju i sada ponovo funkcioniše kao festival domaće drame, dakle sa Sterijade su eliminisane inscenacije inostranih pisaca. Tako su, na izvestan način, ovdašnji reditelji postali gubitnici u odnosu na pisce, ali u najnovijoj društveno-političkoj konstelaciji učvršćena je izrazito nacionalna dimenzija, dok je problem Sterijinog pozorja sa terena nacionalnih „ključeva" (kao faktora koji je uticao na umetnička pitanja) prenet u domen umetničke koncepcije. Ona je označena kao povratak izvornim principima Pozorja (ma kako ih s ove distance definisali i bez obzira na to u koje vreme lociramo početke ovog festivala), ali nas je, s druge strane, nanovo suočila sa problemom sudbine domaćeg dramskog teksta u okvirima ovdašnjeg teatarskog života, piše Aleksandar Milosavljević.

Selektor Boško Milin (koji je ovu funkciju obavljao 2001. i 2002. godine), s razlogom i promišljeno, dao je prednost literarnom predlošku na osnovu kojeg su nastajale predstave u odnosu na konkretne predstave kao rezultate inscenacija tih tekstova. Drugim rečima, najverovatnije je svesno zažmurio na jedno oko pred nedostacima rediteljskih prosedea i primenjenih glumačkih rešenja, da bi festivalski prostor širom otvorio - piscima. Najpre onim mlađe generacije. Uostalom, Milin u obrazloženju svog izbora otvoreno kaže i da je njegova selekcija dobrim delom utemeljena na njegovoj proceni da valja podržati mlade ljude koji su, u Srbiji danas, iskazali dovoljno smelosti da svoje živote (i karijere) vežu za teatar.

Tako su se u glavnoj festivalskoj selekciji našle predstave: Carstvo nebesko, Ožalošćena porodica, Jami distrikt, Švajcarska, KEPLER 452-B, ...i ostali, Hajka na vuka, Svedobro i Utopljena duša; za selekciju „Krugovi" Milin je odabrao: Ljude od voska, Črna mati zemlja i Zid, jezero.

Od sledećeg utorka, 12. juna, možete pratiti Milosavljevićeve osvrte na predstave izvedene na 63. Sterijinom pozorju.

Urednica emisije Tanja Mijović.