Razum i osećajnost

Štajbelt je u rodnom Berlinu učio muziku pre nego što je pristupio Pruskoj vojsci iz koje je potom dezertirao, započinjući život umetnika-nomada. Najpre se nastanio u Parizu, gde je stekao veliki ugled kao pijanista, pre svega izvodeći svoju sonatu poznatu kao Koketa, posvećenu Mariji Antoaneti. Željan slave, potom se uputio u London gde je nastupao u okviru čuvenih Salamonovih koncertnih serija, a zatim je otišao u Hamburg, Berlin, Drezden i Prag, da bi početkom 1800. godine stigao u Beč. U ovom gradu odigrala se jedna od najpoznatijih epizoda iz njegovog života, kada je navodno izazvao Betovena na pijanistički duel, u domu Grofa fon Friza. Svedočanstvo o ovom događaju, međutim, napisao je tridest sedam godina kasnije veliki Betovenov poštovalac i prijatelj, Ferdinand Ris, pa ga treba uzeti sa izvesnom rezervom. Riz opisuje kako je Betoven impresionirao sve prisutne nadugačko improvizujući na temu deonice violončela iz najnovije Štajbeltove kompozicije, ali okrenutu naopačke, što je uvredilo izazivača, koji je odjurio iz palate i nikada se više nije pojavio u Beču.

Nakon ovog javnog poniženja, Štajbelt se vratio u Pariz gde je komponovao dela posvećena proslavama pobeda Napoleona Bonaparte, da bi 1808. godine, na poziv cara Aleksandra I otišao u Sankt Peterburg, gde je nasledio Fransoa-Adrijena Boaldijea na mestu direktora Francuske opere. Umro je u ovom gradu 1823. godine.

Danijel Štajbelt je za sobom ostavio izuzetno veliki opus, uglavnom posvećen delima za klavir, ali u kojem se nalazi i nekoliko veoma uspešnih opera, poput Pepeljuge iz 1810, i Romea i Julije iz 1793. godine. Iako je uvažavan zbog svog pijanističkog umeća, često je opisivan kao „izrazito tašt, arogantan, neučtiv, ekstravagantan i čak nečastan" čovek. Njegova dela, sa druge strane, otkrivaju maštovitog kompozitora sasvim individualnog izraza.

U večerašnjoj emisiji čućete Koncert za klavir broj 3 u E duru pod nazivom Oluja koji izvode Hauard Šeli i Orkestar Severne Irske.

Urednica emisije: Ivana Neimarević