Antologija srpske muzike

Rođen 1929. godine u Somboru, Dušan Radić je studirao kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi Milenka Živkovića. Godine 1957. proveo je nekoliko meseci na Konzervatorijumu u Parizu, gde se usavršavao sa Darijusom Mijoom i Olivijeom Mesijanom.

Radić je skrenuo pažnju na sebe već u toku studentskih dana. Naime, njegovi radovi iz ovog perioda izdvajali su se, kako Vlastimir Peričić ističe, svežinom invencije i nonkonformizmom izražajnih sredstava. Ove osobine karakterišu i Radićeva kasnija dela u kojima je autor najbliži muzičkom jeziku neoklasicizma i u čijim okvirima postiže individualni izraz.

Muziku iz baleta Balada o mesecu lutalici Radić je oblikovao u tri slike koje zvučno dočaravaju neoklasični muzički jezik, naglašavaju markantan ritmički puls i bude asocijacije na džez, nazvavši ovo ostvarenje „burlesknom ljubavnom igrom". Napisan 1957. godine po libretu Bore Ćosića, balet Balada o mesecu lutalici premijerno je izveden u Narodnom pozorištu u Beogradu 19. oktobra 1960. godine pod dirigentskom palicom Oskara Danona. Priča prati pesnika, službenika u naučnom institutu, koji u svom svakodnevnom životu, u svakom koraku koji čini shvata da ne pripada svetu koji ga okružuje. Nagovoren od svog drugog, ironično-racionalnog ja - pesnik ljubav počinje da traži među Mesecom i zvezdama. Druga slika baleta odvija se u nebeskom prostoru. Iako ga zelena kometa uzalud mami, pesnik ubrzo shvata da ni na nebu ne može naći onu pravu, te se skokom vraća na zemlju u potrazi za spasom. U trećoj slici koja se odvija na zemlji pesnik nastavlja potragu za ženom svojih snova. Iako je na kratko pomislio da je pronašao, njegovo razočarenje ubrzo sledi i on nastavlja svoja bezuspešna lutanja.

Emisiju uređuje Irina Maksimović