Velika operska tura 2017/18 – Prokofjev: Kockar

U ovoj postavci ćemo slušati Elenu Gusevu kao Polinu, Miša Didik je Aleksej, Linda Votson je Babuška Antonina, Generala će pevati Dmitri Uljanov, a uz njih će nastupiti i Tomas Ebenštajn kao Markiz, Elena Maksimova kao Blanš, Morten Frenk Larse je Gospodin Astlej, Pavel Kolgatin Grof Nilski, Markus Pelc baron Vurmerhelm, Klemens Unterrajner Potapič i Aleksandru Moisiuk direktor kazina.

Opera Kockar Sergeja Prokofjeva prva je u nizu ovogodišnjih premijera u Bečkoj državnoj operi. Reč je o prvoj postavci ovog dela u produkciji opere „na Ringu", a kuriozitet je da se na sceni Bečke državne opere moglo čuti samo dva puta u dugačkoj istoriji te kuće - i to kada je 1964. godine gostovalo Narodno pozorište iz Beograda.

Operu zasnovanu na naizgled autobiografskom romanu Fjodora Dostojevskog iz 1867. godine, Prokofjev je počeo da piše u vreme Prvog svetskog rata. U njoj se sustiču novac i ljubav, kartaška zavisnost i očaj, priča o bogatim gospođama i sirotim generalima. Libreto je Prokofjev sam priredio, u pojedinim segmentima doslovno koristeći originalan tekst Dostojevskog. Priču je podelio u četiri čina, a posebnu pažnju je posvetio deklamacionom vokalnom stilu i duboko promišljenoj orkestraciji.

Delo je, zbog tadašnjih političkih odnosa, svoju premijeru doživelo tek deset godina nakon što je dovršeno, i to u Briselu, 1929. godine, kada je izvedeno na francuskom jeziku.

Ovom postavkom će dirigovati Simon Jang, koja je od svog debija u Bečkoj državnoj operi 1993. godine do sada rukovodila izvođenjem 30 različitih produkcija, uključujući premijeru Janačekove Sudbine, Pučinijevu operu Vili i Jevrejke Fromentala Alevija.

Režija je ovog puta poverena uspešnoj austrijskoj rediteljki Karoline Gruber, kojoj je Kockar druga produkcija koju je ostvarila za Bečku državnu operu. U srcu ove postavke se nalazi ringišpil, a evo kako je dramaturg Aleksander Mejer-Dercenbah objasnio simboliku ove produkcije: „Kod Prokofjevljevog Kockara, kao i kod Dostostojevskog, ne govori se o crvenom/crnom na stolu za rulet, već o poništavanju svih temeljnih kategorija na žrvnju života; u do ekstrema pojačanim afektima, polaritet nestaje i suporotnosti počinju da liče jedna na drugu: ljubav i mržnja, vrlina i porok, sreća i nesreća, vera i nevera, dobitak i gubitak - ova pouzdana dihotomija se poništava kao kod konjanika na karuselu, koji galopira u krug, a suštinski se ne pomera - baš kao i strukturna jednakost crvenog i crnog, koja se ovde nalazi u pozadini - tako se i Polina i Aleksej iz ljubavi mrze i iz mržnje vole."

*     *     *

Muzička redakcija Trećeg programa Radio Beograda svim slušaocim i ljubiteljima opere nudi sasvim novu sezonu direktnih prenosa operskih predstava.
Od 12. septembra do 29. juna realizovaćemo 22 direktna prenosa iz 11 evropskih operskih kuća u Milanu, Parizu, Beču, Moskvi, Londonu, Madridu, Torinu, Barseloni, Minhenu, Frankfurtu i Napulju - sa pozornica na kojima je stvarana istorija opere.
Među njima će se naći nova dela, operski rariteti, zaboravljena remek dela i najvoljenije opere svih vremena iz pera Kavalija, Gluka, Rimskog-Korsakova, Rubinštajna, Verdija, Gunoa, Fon Ajnema, Šarina i drugih.

Sezonu počinjemo 12. septembra prenosom iz milanske Skale, gde će u operi Tamerlan Georga Fridriha Hendla naslovnu ulogu tumačiti Bežun Mehta uz Plasida Dominga u ulozi njegovog suparnika Bajazita. U svetu barokne opere bićemo i u Kavalijevoj Hipermnestri sa festivala Glajnborn (23. septembar), kao i u Hendlovom Ariodanteu čiju ćemo premijeru prenositi iz Bečke opere, 24. februara. U obe opere izvođenjima će rukovoditi jedan od najvećih eksperata za baroknu operu, dirigent Vilijam Kristi. Poseban kuriozitet će biti izvođenje opere Olimpijada Leonarda Lea iz Teatra San Karlo u Napulju (4. novembar) - mesta gde je i premijerno izvedena 1737. godine.
Ruski operski repertoar ove sezone će biti zastupljen delima Snjeguročka Nikolaja Rimskog-Korsakova koju ćete slušati iz Boljšoj teatra u Moskvi (30. septembar), zatim Kockar Sergeja Prokofjeva iz Bečke državne opere (7. oktobar) i malo poznato ostvarenje pod nazivom Demon Antona Rubinštajna, koje će biti izvedeno 26. aprila 2018. godine u Teatru Liseu u Barseloni.

Pored ovog operskog rariteta, slušaocima ćemo ponuditi i retko izvođene opere Bendžamina Britna (Glorijana) i austrijskog kompozitora XX veka, Gotfrida fon Ajnema (Dantonova smrt) koje će biti izvedene u Teatru Real u Madridu (14. april 2018. godine), odnosno Bečkoj državnoj operi (24. mart 2018. godine). Kao Elizabetu I u Glorijani slušaćemo Anu Katarinu Antonači, dok će ansamblom u Fon Ajnemovom delu dirigovati Suzana Melki. Među ostvarenjima koje će slušaoci Trećeg programa Radio Beograda prvi put moći da prate u direktnim operskim prenosima, biće i Čarobni strelac Karla Marije Vebera (16. jun 2018. godine) iz Bečke državne opere; operu Benvenuto Čelini Hektora Berlioza moći ćete da pratite 2. juna 2018. godine iz opere Bastilja u Parizu pod upravom šefa dirigenta Pariske nacionalne opere Filipa Žordana, a Lombardijce Đuzepa Verdija 17. aprila 2018. godine iz Teatra Ređo u Torinu.
Nećemo zanemariti ni popularna operska dela poput Bizeove Karmen (17. februar 2018. godine iz Beča), Verdijevih opera Aida (22. mart 2018. godine iz Madrida) i Otelo (21. oktobar, Kovent Garden u Londonu), u kojoj će naslovnu ulogu pevati Jonas Kaufman, zatim Belinijevog Pirata iz milanske Skale (29. jun 2018. godine) i Čileine Adrijane Lekuvrer, u kojoj će naslovnu ulogu pevati Ana Netrebko.
U toku sezone, imaćemo i dva specijalna događaja - prvi je izvođenje poslednje opere Šarla Gunoa, Zamorin danak, koju ćemo prenostiti 28. januara 2018. godine iz Princ Regen teatra u Minhenu, kada će biti obeleženo 200 godina od rođenja kompozitora. Drugi je svetska premijera nove opere jednog od najcenjenijih savremenih kompozitora, Salvatorea Šarina - Vidim te, osećam te, gubim se, koja će biti postavljena 14. novembra u milanskoj Skali. Ovo je pravi kuriozitet, budući da se savremene opere retko nude u direktnim radijskim ili televizijskim prenosima.
Našu „veliku turu" obogatiće i dva koncerta iz Nemačke - 17. decembra, u prazničnu atmosferu uvešće nas hor Le Concert d'Astrée i Simfonijski orkestar Frankfurtskog radija pod upravom Emanuel Aim, koji će izvesti Hendlov Dixit Dominus i Bahov Magnifikat. Velika vokalno-instrumentalna dela slušaćete i 26. januara 2018. godine iz Herkulove dvorane u Minhenu, gde će biti izveden ciklus Pesma o zemlji Gustava Malera sa Magdalenom Koženom i Stjuartom Skeltonom, uz Simfonijski orkestar Bavarskog radija pod upravom Sajmona Retla.
Detaljne informacije o svim prenosima biće blagovremeno objavljivane na sajtu Radio-televizije Srbije i na Fejsbuk stranici Trećeg programa „Velika operska tura" 2017-2018.

Urednice prenosa: Irina Maksimović i Ksenija Stevanović