Jezik, književnost, prostor – govori Vladislava Gordić Petković

Tematizacija urbanog je nazaobilazna strategija predstavljanja književnog junaka: grad u romanu oličava žudnju za slobodom, primamljivu opciju odrastanja i afirmacije, važno formativno iskustvo. Grad je važan prostor formiranja identiteta, samootkrivanja i razvoja ličnosti, rasadnik demokratskih praksi, poligon socijalnih uloga i obaveza. Predstave o gradu od početka istorije realističkog romana megalopolis vide kao mesto sazrevanja i sticanja ličnog iskustva, pobune protiv nametnutih vrednosti zajednice i mesto ukrštanja uticaja različitih kultura.

Kako zapaža Vladislava Gordić Petković, u savremenoj anglofonoj prozi idealizovane slike grada naizgled prepuštaju primat slikama apokalipse i propadanja, ali i dalje opstaje nostalgična rekonstrukcija privilegovanih trenutaka kada je urbani prostor bio metaforično obećanje sreće. Sticanje moći i potraga za užitkom funkcionišu kao dominantni motivi kulturne matrice koja oblikuje identitet, bez obzira na to da li autori grad idealizuju ili demonizuju. Gradove London (u prozi Henrija Džejmsa, Idit Vorton, Vudija Alena i En Biti i Njujork (u delima Defoa, Smoleta, Sare Voters, Martina Ejmisa, Entonija Bardžesa i Vila Selfa) Vladislava Gordić Petrović vidi ne samo kao toponime već i kao oličenja homogenizovanih civilizacijskih vrednosti, a sa ciljem da odgovori na pitanje kada grad prestaje da bude okruženje u kojem teku životne istorije a kada postaje autonomni književni junak.

U sutrašnjoj emisiji možete pratiti izlaganje Jelene Andrejić „Pojam prostora u svakodnevici pojedinca: možemo li otići i/ili vratiti se sebi".

Ciklus uređuju Tanja Mijović i Predrag Šarčević.