Crna Gora posle Mila

Milo Đukanović, odlazeći predsednik Crne Gore zakoračio je u visoku politiku kao Miloševićev pulen, upućeni tvrde i ljubimac. Na plimi Miloševićeve antibirokratske revolucije krajem 1988. godine staro komunističko rukovodstvo Crne Gore zamenilo je novo, mlado i takođe komunističko. U novom vladajućem trijumviratu bio je i Đukanović.

Jugoslavija se početkom devedesetih raspadala ipak stvarano je i novo srpsko crnogorsko savezništvo. Mladi Milo govorio je kako je ponosan na srpsko poreklo, crnogorsku državnost i slavnu istoriju srpskog naroda. U procesu raspada Jugoslavije sazreo je njegov politički pragmatizam ali pojavio se i crnogorski nacionalizam. Na kraju, zaključio je 97. da je Milošević "prevaziđeni političar" a njegova retorika potekla je uzvodno, kontra srpsko crnogorskog savezništva. Kasnije i kontra Srbije.

U turbulentnim godinama na pragu novog veka Đukanović je produbio otklon od Srbije. Milošević je u međuvremenu "pao". Dosovi političari pokazali su se nedoraslim a Milo je na sumnjivom referendumu 2006. vešto legitimisao politiku odvajanja i proglasio nezavisnost Crne Gore. Sledilo je potom priznanje nezavisnosti Kosova a vrhunac političke moći dotakao je 2017. uvođenjem Crne Gore u NATO. Uprkos ili zahvaljujći tome otvorio je zatim dvogodišnju seriju pogrešnih poteza koji su inspirisali litije, jačanje otpora, homogenizaciju opozicije. To je bio uvod u dvogodišnji period gubitaka na parlamentarnim, nizu lokalnih i sada predsedničkim izborima.

Da li je time zatvoren krug i završena jedna epoha? Kakva će Crna Gora biti nakon pada čoveka koji je ostavlja identitetski podeljenu, sa endemskom korupcijom, razvijenim kriminalom, za Rečeno i prećutano govore istoričar, diplomata i akademik Slavenko Terzić i Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, filozof i politički analitičar.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.