Monarhizam i savremena Srbija

Dragomir Acović i Petar Čolić

Kada se 2001. vratio u Srbiju, sin poslednjeg jugoslovenskog kralja, princ Aleksandar Karađorđević obrazložio je to željom da "kruniše demokratiju". Ideja monarhizma međutim nije doživela renesansu kao što se očekivalo posle pada komunizma. Posledica takvog razvoja stvari je, i danas, nedefinisana pozicija prestolonaslednika i status dinastije Karađorđević.

Uprkos tome prisustvo i učešće Karađorđevića u javnom životu je kontinuirano i veoma primetno. Nedavna abdikacija prvog naslednika, princa Petra, u korist mlađeg brata Filipa pokrenula je mnoge monarhističke teme. Novi prvi naslednik izjavio je da je vezao svoj život za Srbiju, da nema političke ambicije ali da bi voleo da edukuje ljude o benefitima monarhističkog sistema.

Monarhisti koji su izrasli u Pokret za obnovu Kraljevine Srbije i koji su ušli u novi parlament pohvalili su patriotsku svest i građansku savest princa Filipa. Jedni su ubeđeni da se već sada mogu videti obrisi dolazeće Kraljevine Srbije. Drugi najavljuju da će u novoj Skupštini pokrenuti raspravu o obnovi ustavne monarhije koja će doneti sve ono što republika nije, jedinstvo, stabilnost, prosperitet.. naroda i države.

Tim povodom o savremenom monarhizmu i današnjoj Srbiji za Rečeno i prećutano govore Dragomir Acović, predsednik Krunskog saveta i Petar Čolić, doktorant sa Fakulteta političkih nauka.

Autor emisije je Radovan Pantović.