„Vrlina nacionalizma"

Miloš Ković i Časlav Koprivica

U euforiji raznolikih projekcija posle pada Berlinskog zida, nastanka unipolarnog sveta i jačanja globalizma pojavile su se i teze o „kraju nacionalizma" i rađanju „postanacionalnog društva". Klasični macionalizam je kao ideologija prošlosti smeštan u pežorativni kontekst banalnosti i zla. Pala je sumnja da u nacionalizmu, na kome su nastajale moderne države, ima više ičega dobrog.

Ipak početkom ovog veka konfuzija i isključivost u vrednovanju nacionalizma dobijaju izvestan politički i teorijski balans. Pokazalo se da je postnacionalno društvo u velikoj opasnosti da izgubi svaki osećaj kohezije, empatije i solidarnosti. Ispostavilo se, takođe, u značajnom broju studija da nacionalizam ima više instrumenata korisnih za napredak i razvoj države i društva, sloboda i demokratije.

Da li je to nagoveštaj takozvanog „nacionalističkog obrta" i reafirmacije „poretka nacionalne države" u globalizovanom svetu. Poseduje li nacionalizam vrline i kako danas funkcioniše njegov vrednosni sistem za Rečeno i prećutano govore profesori beogradskog univerziteta istoričar Miloš Ković i filozof Časlav Koprivica.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.