Svaštarijanac iz Smederevske Palanke
Na šta se prvo pomisli kada se izgovori ili pročita reč „palanka“? Ima li ikoga kome će najpre iskrsnuti njeno osnovno značenje – utvrđeno naselje manje od palisada (a i tu je dobro znati da je palisada ograda od drvenih kolaca, često povezanih letvama ili isprepletenim šibljem, od praistorije korišćena za odbranu naselja ili tvrđava). Palanke se javljaju tokom poznog Osmanskog razdoblja, u balkanskim pograničnim pokrajinama istoimenog carstva. Kasnije, kako su palanke često bile na prometnim mestima, one dobijaju i odlike manjeg trgovačkog naselja, pa je značenje reči „palanka“ u tom smislu danas mnogo češće u našem jeziku.
.jpg "Реџа џамбас и синови")
Međutim, baš kao i kod reči „čaršija" i „kasaba", i kod „palanke" najčešća prva asocijacija je njeno preneseno, nažalost pežorativno, pogrdno značenje. „Palanka" i „palanački" često su izrazi za učmalost duha, malograđanštinu, nikada pređenu granicu između sela i grada. Mada, mi koji ne živimo u mestima koja u svom nazivu imaju „palanka" treba da se setimo Radomira Konstantinovića i njegove „Filosofije palanke" koja nas već u uvodu opominje da je iskustvo svih nas ovde - palanačko te da ta reč „ide do pojma sudbinskog". No, lakše je to živeti kada si zaogrnut imenima Beograda, Kragujevca, Niša, pa i Smedereva uz koje je - Smederevska Palanka.
Na jedan sat i 11 minuta vožnje kolima od glavnog grada, nalazi se ta varošica koja u vekovima dugoj istoriji kao da nije uspela da pobegne od palanke u svom nazivu. Samo prvi u tom nizu je Aspri Eklesija, a onda slede: Bink Palanka, Jeni Palanka, Velika Palanka, Hasan-pašina Palanka, samo Palanka i, na koncu, Smederevska Palanka. Sa dvadesetak hiljada stanovnika na teritoriji varoši, bez okolnih 17 sela, ona danas važi za administrativni centar oblasti Donje Jasenice - i zbog veličine, i zbog institucija smeštenih u njoj. Između ostalih, i izuzetnog Narodnog muzeja čija dela u stalnoj postavci „Srpsko slikarstvo 1900 - 1950" su nezaobilazna za priređivanje bilo koje reprezentativne nacionalne izložbe koja se odnosi na taj period.
Kada smo mladog direktora muzeja Stevana Martinovića zamolile da nas upozna sa nekim ko Smederevsku Palanku poznaje u dušu, ko slovi za hroničara varoši i mogao bi da priča o njoj, nekada i sada, odveo nas je kod Slobodana Todorovića- Tokija, čoveka sa mnogo zanimanja i varošku legendu, u njegovu po mnogo čemu neobičnu kuću, koju sam naziva „Todora vilajet".
U nju, baš kao i u jednu posebnu priču o Smederevskoj Palanci, zabeleženu i u Tokijevim knjigama „Palanačke tajne", „Palanačke zakačke" i „Palanačke priče" uvešće vas Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.
Коментари