Dobar komšija

Premda važi za najnestašnijeg dečaka u komšiluku, David je uistinu dobro dete. Sve ono što njegov komšija Pera smatra nestašlucima, on vidi kao dobrosusedske namere. Kako bi uverio komšiju da nastoji da čini samo dobra dela, sve češće je odlazio u njegovo dvorište tražeći priliku da mu se nađe u poslovima. Za Davida je najplemenitiji osećaj pomagati nekoga. Zato je pun miline kada majci na pitanje: „Gde ideš?“ umiljato odgovori da ide kod komšije Pere. Danas je odlučio da preduzme nešto povodom boja u komšijskom dvorištu. Kod njega je sve nekako tmurno i sumorno. Stolice na tremu su crne kao gar, njegov pas ima dlaku neke čudne sive boje, a čak je i trava manje zelena nego travnjak njegove mame. Pritom na čitavoj površini nema ni jednog jedinog cveta. Kada bi tu bilo više lepših i živopisnijih boja, mislio je – komšija Pera bi sigurno bio mnogo srećniji. Zbog toga je David preuzeo stvari u svoje ruke.