понедељак, 02. мар 2020, 20:00
Coca, miljenica Beograda
Beograd je 26. jula 1908. godine bio u velikoj žalosti. Životnu i pozorišnu scenu napustila je glumica Sofija Coca Đorđević. Za nepunih 28 godina života uspela je da ostvari veliki broj uloga, samo u Narodnom pozorištu bilo ih je sto dvadeset, i da postane miljenica Beograda. Jedan kritičar je rekao da je ona preletela kao užareni meteor kroz kulturnu i društvenu istoriju starog Beograda, ostavljajući za sobom zračan trag.
Na večni počinak glumicu je ispratio veliki broj ljudi. Oproštajne tekstove u štampi objavili su najumniji ljudi tog doba, između ostalih Bogdan Popović i Milan Grol; lirskim nadahnutim nekrolozima oglasili su se pesnici Vladislav Petković Dis i Antun Gustav Matoš. Tog dana kada je umrla, po mišljenju mnogih, završila se jedna epoha pozorišnog života Beograda spočetka 20. veka.
U večerašnjoj emisiji ''Kod dva bela goluba'' govorimo o glumici Sofiji Đorđević, koju su ljudi zvali jednostavno - Coca. Rođena je i odrasla u glumačkoj porodici: otac Velja Miljković bio je glumac i reditelj, a majka Jelisaveta (Savka) takođe je bila glumica. Ceo svoj kratki vek Sofija je provela na pozornici ili u njenoj blizini. Kao glumica, uglavnom je živela za jedan ideal: realističku glumu bez deklamovanja i razmetanja, pa je stvorila u beogradskom pozorištu jedan novi stil, jedan novi lik žene umetnika.
Postala je uzor mlađim glumicama. Gluma bez afektacije, uzdržanim glasom i mimikom, kao i gestikulacijom, sa otmenom dikcijom i savršenim književnim izgovorom - po tome su bili prepoznatljivi njeni scenski nastupi. Svojom glumom, i svojom ličnošću, Sofija Coca Đorđević je očarala ljude, i postigla da je zavole toliko da su o njoj, njenim ulogama i njenoj smrti govorili sa uzdahom dugo godina nakon njenog odlaska.
Autor emisije: Vojislav Karanović
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари