Malo pažnje, mnogo ljudskosti – tamo gde se ljudima vraća vera da nisu zaboravljeni
Zahvaljujući Verskom Dobrotvornom Starateljstvu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke svakog dana i do dve hiljade ljudi dobija hranu. Oni koji su ostali na ulici, ili u teškim životnim prilikama mogu besplatno da posete zubara, razgovaraju sa psihologom i pravnicima, dobiju čistu odeću, ali i novu frizuru.
Svake srede iz svog salona u Novom Sadu frizer Milan Petrić vozom stiže u Beograd, a potom do prostorija VDS u Francuskoj ulici. Kaže da je mnogima koji su ostali bez krova nad glavom, ili sredstava za život, i dalje važno da im kosa i brada budu uredni.
„Naročito kad vide da im se sredi brada, oni sa oduševljenjem priđu ogledalu i kažu: O, dobro je‘. Mislim da su negde, iako izgledaju drugačije i haotično nego mi i ostali, mislim da su se unutar sebe sačuvali. Da kažem ono što bi ljudi rekli ,po duši ostali su malo čestitiji. To je moj utisak za sve ljude ove što sam upoznao. Možda bih čak i mogao da kažem da nisam upoznao pokvarenog čoveka“, naglašava frizer Milan.
Aleksandar Martić u VDS dolazi tri godine.
„Čuo sam od jednog prijatelja sa ulice. Kaže, imaš da dobiješ hranu, malo stvari nekih i tako. Posle sam shvatio da se ovde i šiša. Ima gore i zubari, i psihijatar, i kupanje. Odlično je, naravno“, kaže Martić.
Kod Milana oblik frizure može i da se bira.
Dok se mnogi od nas često okreću sebi volonteri VDS odabrali su da se okrenu drugima. U želji da ljudima u nevolji vrate dostojanstvo, pokažu plemenitost, ali osećaj da nisu zaboravljeni.
„Sveti Jovan Šangajski je rekao da posle Svete Liturgije odemo u bolnicu, da sve između toga je život. Ja bih zaista posle ovih pet godina rekao svojim rečima da ljudi posle svete Liturgije dođu u VDS i sve između toga je život. Tako da bih pozvao ljude koji imaju, ili da naprave nekog slobodnog vremena da dođu ovde. Postoji mnogo mogućnosti za volontiranje“, naglašava Milan Petrić.
Tokom cele godine, tiho i bez pompe, Milan i drugi volonteri VDS-a poklanjaju ono najvrednije što imaju – svoje vreme, znanje, pažnju i uz osmeh poručuju da humanost možda počinje baš tamo gde drugi odustaju.
