Између спавања на картону и наде – свакодневица београдских бескућника

Колико је тешко када неко нема кров над главом током хладних зимских дана, ништа није лакше ни током лета, посебно када је температура виша од 35 степени. Где у главном граду има највише бескућника и колико су попуњена привремена преноћишта, истраживала је екипа РТС-а.

Поцепани душеци, ћебад, пластичне кесе сведоче о томе да је то нечији привремени дом. И зато се поред њих најчешће и заустављају они који помажу бескућницима.

"Поред статичног сервиса, који се спроводи на једној локацији у граду испод Бранковог моста, ми истовремено свакодневно идемо на различите локације у граду, имамо теренско возило и мултидисциплинарне тимове, које чине социјални радник, здравствени радници заједно иду на терену, проверавају у каквом су стању људи", каже Милица Јоцић из организације АДРА.

Различите су њихове потреба. Храна и гардероба некако најлакше стигну до њих. Донесу пролазници, често оставе и новац. Већи проблем им је где да се окупају, остваре неко право из социјалне и здравствене заштите.

Помоћ овим људима пружа и Удружење "Излазак".

Њихов дневни центар у Улици цара Душана у Земуну ради два пута недељно. За донације се сналазе углавном од грађана и увек су им потребни – конзервирана храна, мушка и женска одећа и обућа за одрасле и средства за личну хигијену.

У Београду нема јавног купатила

Моника Жугић из Удружења "Излазак" каже да су капацитети од 50 до 60 људи дневно и да то никад не буду исти корисници, они се смењују, неки су стални.

"Али, заиста им је то од великог значаја зато што можда још на једном месту имају могућност купања, у Београду немамо јавно купатило. Некад им је то лети можда мало лакше јер оду на базен, на Аду Циганлију па се тамо можда истуширају. Ми смо, иначе, удружење које се бави проблемом зависности, свакако особа која дође, а да има проблем са алкохолизмом, ми излазимо у сусрет где постоје саветодавни разговори и спремни смо да помогнемо на сваки начин", навела је Жугижћева.

С обзиром на то да у Београду, према проценама организација које се баве заштитом људских права, има између 5 и 15 хиљада бескућника, малобројни дневни центри и привремена преноћишта нису трајна решења. Поједини су до сада успевали да пронађу спас у прихватилишту где могу дуже да бораве.

Зграда Прихватилишта за одрасла и стара лица је срушена, а како је планирано, овде ће бити изграђен нови објекат са већим капацитетом.

Незванично смо сазнали да су корисници, који су до скоро били у Кумодрашкој 226 А, сада у Дому за стара лица на Вождовцу, али из Секретаријата за социјалну заштиту то нам није потврђено.

Иако се о томе много говорило, Националну стратегију за превенцију и решавање проблема бескућништва још немамо. Ови људи и даље остају на улици, и на минусу и на плус 40 степени.