Brak nije u krizi, već ljudi koji u njega ulaze – očekivanja često veći problem od ljubavi

U Srbiji žene u prvi brak ulaze prosečno sa 29, a muškarci sa 32 godine. Prošle godine sklopljeno je gotovo 29.500 brakova, a iza svakog su različita ljubavna priča, očekivanja i planovi za zajednički život.

Iako se partneri na početku odnosa često oslanjaju na zaljubljenost i uverenje da će ljubav rešiti sve probleme, zajednički život donosi i potrebu za prilagođavanjem, dogovorima i preispitivanjem očekivanja.

„Brak se nije promenio, zato što ipak počiva na nekim, da tako kažem, vanvremenskim vrednostima. Ali promenilo se društvo, promenili smo se mi. Mene često ljudi pitaju da li je danas brak kao institucija u krizi, i ja volim da kažem, i to je istina: posle 20 godina mog iskustva, brak nije u krizi, ali u krizi mogu da budu ljudi koji ulaze u brak“, ističe psiholog i bračni savetnik Nebojša Savić.

Dodaje da su, uprkos društvenim promenama, brak i porodica i dalje među najvažnijim životnim vrednostima za mnoge ljude.

Očekivanja koja mogu da dovedu do razočaranja

Jedan od izazova u partnerskim odnosima jesu očekivanja sa kojima ljudi ulaze u brak. Ako od partnera očekujemo da nam bude najbolji prijatelj, stalni oslonac i neko ko će nas u svakoj situaciji razumeti i usrećiti, razočaranje može da usledi već kada svakodnevica pokaže da odnos zahteva više od zaljubljenosti.

Savić ističe da očekivanja mogu biti realna i nerealna, ali da problem nastaje i kada partneri ne razgovaraju o njima, pretpostavljajući da druga strana razmišlja na isti način.

„U braku se ništa ne podrazumeva i treba pričati o svemu. Ali jeste, ako mi ulazimo u brak sa ciljem, sa tom idejom 'neko je tu pored nas da nas usreći', onda se vrlo brzo razočaramo, jer brak nije takav odnos. Brak je jedan odnos gde mi i dajemo i primamo, i za to je potrebna i posvećenost i zrelost“, objašnjava Savić.

Zaljubljenost i početna bliskost važan su deo odnosa, ali nisu garancija da će zajednički život biti jednostavan. Zdrav odnos, naglašava Savić, gradi se vremenom, uz spremnost partnera da prihvate međusobne razlike i prođu kroz krize.

Razvod je prihvatljiviji, a uloge više nisu jasno podeljene

Razlika između starijih i mlađih generacija ogleda se i u odnosu prema razvodu. Dok je ranije razvod često bio praćen osudom okoline i doživljavan kao porodična sramota, danas je društveno prihvatljiviji, napominje gost Jutarnjeg programa.

Na promenu utiču i ekonomski uslovi, kasnije osamostaljivanje i sazrevanje, ali i transformacija porodičnih odnosa. U tradicionalnom patrijarhalnom sistemu uloge muškaraca i žena bile su jasnije određene, dok se danas od partnera očekuje da sami pronađu način na koji će organizovati zajednički život.

„Možda je najveća promena što smo vekovima imali taj patrijarhalni sistem, gde su uloge jasno bile podeljene, jasno se znalo šta i kako. A onda, evo, mi smo nekako izašli iz tog patrijarhalnog sistema: a gde idemo? Niko nema pravu sliku u kom pravcu se krećemo“, navodi Savić.

Ta neizvesnost, uz brz način života i brojne obaveze, može dodatno da oteža izgradnju stabilnog odnosa. Ipak, smatra Savić, to ne znači da je brak izgubio značaj.

Emocionalna distanca nastaje postepeno

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se parovi poslednjih godina obraćaju bračnim savetovalištima jeste emocionalno udaljavanje. Partneri mogu da se vole i dele iste životne ciljeve, ali da vremenom, zbog dece, posla, karijere i svakodnevnih obaveza, zapostave odnos koji ih je povezao.

Taj proces često prolazi neprimećeno, jer zajednički život spolja može da deluje uređeno i stabilno. Partneri dele obaveze, brinu o deci i funkcionišu kao porodica, ali između njih postepeno nestaju bliskost i osećaj povezanosti.

„To su brakovi koji, ako ih mi posmatramo, jako lepo sa strane izgledaju. Tačno se zna ko šeta psa, ko iznosi đubre, ko razvozi decu, ko ide u nabavku. Sa te strane to savršeno funkcioniše, ali nema bliskosti, nema emocija svežih“, objašnjava Savić.

Problem se, kaže, često uoči tek kada se partneri već znatno udalje, pa se postavi pitanje da li bliskost može da se obnovi ili je odnos nepovratno narušen.

Savić podseća i da su prve dve godine zajedničkog života period prilagođavanja. Tada partneri uče kako da usklade navike, prihvate različite sisteme vrednosti i pronađu zajednički način funkcionisanja. Zbog toga prve krize ne moraju da znače da je izbor partnera bio pogrešan.

Bračna terapija zahteva učešće oba partnera

Parovi se bračnom savetovalištu najčešće obraćaju kada shvate da probleme više ne mogu samostalno da reše. Mnogi žele da sačuvaju brak, ali imaju osećaj da se vrte u krug, da razgovori ne donose rešenje i da više ne uspevaju da čuju jedno drugo.

Postoje i parovi koji su već odlučili da se razvedu, ali im je potrebna pomoć da taj proces prođu što bezbolnije, posebno kada imaju maloletnu decu. Ponekad se dešava i da je jedan partner već napustio zajednički dom ili započeo drugu vezu, zbog čega se svaki slučaj mora posmatrati posebno.

Savić ističe da terapija ne podrazumeva samo razgovore u savetovalištu. Važan deo procesa odvija se između susreta, kada partneri treba da primene dogovoreno i rade na sebi i svom odnosu.

„Tako da i njihova spremnost da se menjaju i predanost je isto tako jako bitan deo terapijskog procesa“, naglašava Savić.

Kasnije roditeljstvo i strah od odricanja

Na odluku o roditeljstvu utiču ekonomske, društvene i psihološke okolnosti. Među preprekama su nemogućnost pronalaženja stabilnog posla, teškoće u osamostaljivanju i dug ostanak u roditeljskom domu. Na odlaganje roditeljstva utiču i duže školovanje, kasnije sazrevanje i želja da se pre osnivanja porodice steknu različita životna iskustva.

Savić ukazuje i na to da neki mladi ljudi brak doživljavaju kao odricanje od ličnih želja i slobode, što može da ih navede da odlažu odluku o zajedničkom životu i deci.

„Ponekad ljudi imaju takav utisak o braku da je brak nešto što ja moram svega da se odreknem. Međutim, naravno da nije tako“, kaže Savić.

Ne žuriti sa jednom od najvažnijih životnih odluka

Na pitanje šta je najvažnije za dobar brak – pronaći pravu osobu ili naučiti kako da se odnos gradi – Savić odgovara da jedno ne može bez drugog.

Podseća na reči pisca Dušana Radovića da čovek treba da bude pametan samo dva puta u životu: kada bira bračnog partnera i kada bira profesiju.

„Tako da, evo, znači, jedno i drugo je jako, jako važno. I zato kažemo ljudima: ne žurite. To je verovatno jedna od najvažnijih odluka koje donosimo u životu“, zaključuje psiholog i bračni terapeut Nebojša Savić.