Doniranje organa daruje život – jedno „da“ može da spase više života

Za Mladena je transplantacija značila da će gledati kako mu ćerka odrasta, Oliveri je vratila život bez ograničenja, dok Željka već pet godina čeka poziv koji bi joj omogućio da gleda kako odrasta njen sin. Iza svakog doniranog organa stoji odluka jedne porodice, a iza nje prilika za nečiji novi život.

Mladen Todić nekada je izgledao jako loše. Premršav, sa žutom bojom u licu, a jedva je imao snage da u naručju drži tek rođenu ćerku.

Ekipa RTS-a ga je upoznala u oktobru 2016-te godine, u Urgentnom centru, ubrzo posle transplantacije. Mladen se sada priprema da narednog meseca proslavi deseti rođendan - drugog novog života.

„Posebna zahvalnost ide mom donoru, kome se bukvalno zahvaljujem svaki dan, jer da nije bilo njegove porodice, ja danas ne bih bio ovde i Nina ne bi imala tatu“, naglašava Mladen Todić, kome je transplantirana jetra, član Udruženja „Zajedno za novi život“.

Oliveri je pre godinu i mesec dana stigao najvažniji poziv. I ona je ovo leto, konačno, zahvaljujući transplantaciji bubrega, mogla da provede kako želi.

„Prvo pravo more, posle dužeg vremenskog perioda, kada se sve pa i ti odmori, i to more, i mnoge druge neke jednostavnije stvari, kada se sve to merilo na kašičicu, na minut, i na vreme limitirano raznim nekim drugim teškim stvarima“, ističe Olivera Jovanović, koja živi sa transplantiranim bubregom, predsednica Udruženja „Zajedno za novi život".

Na događaju povodom potpisivanja Memoranduma o saradnji između Ministarstva zdravlja i Radio-televizije Srbije, o redovnom izveštavanju o značaju darivanja organa i Željka sa jednogodišnjim sinom Jakovom. Ovo je njena peta godina u iščekivanju najvažnijeg poziva.

„Otkako se rodio dobila sam novi motiv, i motivaciju najveću da istrajem u celoj borbi. Sada nema tu mogućnost da budem sebična, da se predajem, da ne mogu da čekam, jer nije samo moj život u pitanju, nego je bitno da on raste uz mamu“, navodi Željka Vučenić, koja čeka na transplantaciju jetre, član Udruženja „Zajedno za novi život".

Najvažniji poziv svakodnevno u zdravstvenim ustanovama čekaju i lekari, hirurzi, anestezilozi, medicinske sestre...spremni da kada se jedan život gasi, i kada medicina više ne može da pomogne, a ukoliko porodica da saglasnost za transplantaciju, krenu u spasavanje drugih života.

„Moramo biti svesni da vi od porodice u najtežem trenutku, tražite još težu odluku, ali moramo biti svesni i da je statistika neumoljiva, da moramo da budemo svesni da su veće šanse da nam u životu zatreba organ, nego da ćete biti donor. Tako da moramo biti spremni da i nekome produžimo život“, naglašava dr Miloš Matković iz Klinike za kardiohirurgiju UKCS.

„Još je 1200 porodica koje čekaju svog člana, 1200 porodica gde neko čeka da se ostvari kao majka kao što sam ja. Neko možda čeka da ga tata odvede prvi put u školu, kao Mladen odveo Ninu. Mnogo priča, mnogo ljudiskih sudbina koje zavise od nečije odluke“, napominje Željka Vučenić.

U ovoj godini saglasnost za transplantaciju dale su 22 porodice, a zahvaljujući njihovoj humanosti spaseno je i produženo 89 života.