Zašto dermatolozi ne vole sapun

Sapun utiče loše na našu kožu iz više razloga, upozoravaju dermatolozi.

Kombinacija masti ili ulja sa natrijum hidroksidom (u slučaju klasičnog sapuna) ili kalijum hidroksidom (za tečni sapun) – veoma je efikasna u razbijanju prljavštine – ali previše efikasna, jer izaziva iritaciju i oštećenje lipida koji održavaju kožu jakom i hidriranom.

Istraživanje sprovedeno na zdravim dobrovoljcima pokazalo je da pranje sapunom narušava barijeru kože, i što je više puta sapun nanesen i ispran, to je rezultat bio gori. Ovo dovodi do suve kože, osetljivosti i povećanog rizika od infekcije, napominje autor studije Dejvid Vegeli, imunofarmakolog i profesor na Univerzitetu Vinčester u Engleskoj.

Studija je takođe pokazala da sapun menja kiselost kože. Ovo se dešava zato što sapun ima niži nivo kiselosti od kože, a neusklađenost remeti pe-ha ravnotežu kože. Sapun može biti posebno problematičan ako se ne ispere temeljno, što je češće slučaj kod kompaktnih sapuna u nego tečnih.

Promena nivoa pe-ha vrednosti ima domino efekat jer je pe-ha takođe veoma važan za mikrobnu odbranu kože. Srodni problem je što hemikalije iz sapuna uklanjaju bakterije sa naše kože. Koliko god to lepo zvučalo, mnoge takve bakterije su zapravo ključne za zaštitu zdravlja kože.

Mnogi sapuni sadrže još više hemikalija koje nemaju veze sa čišćenjem, a sve da bi se stvorila mirisna fasada čistoće. Ove hemikalije mirisa, iako su psihološki prijatne, mogu dovesti do iritacije i alergija.

Čime da zamenimo sapun

Umesto uobičajenih sapuna, dermatolozi radije predlažu sredstva za čišćenje kože. U poređenju sa grubošću sapuna, mnoga sredstva za čišćenje imaju blaže sastojke koji pružaju dovoljno čišćenja bez preterivanja.

Sredstva za čišćenje imaju pe-ha koji odgovara koži i ne skidaju celu barijeru kao klasični sapuni. U istraživanju iz 2021. godine, nemački dermatolozi su otkrili da česta upotreba sredstava za čišćenje koja su pogodna za kožu tokom pranja ruku nije izazvalo oštećenje barijere kože.

Čak i sa sredstvima za čišćenje, važno je odabrati prave i izbegavati prekomernu upotrebu, upozoravaju dermatolozi. Neki od njih imaju bolje pe-ha nivoe od drugih. Trebalo bi da koristimo pe-ha neutralna sredstva za čišćenje.

Ali čak i sredstva za čišćenje treba koristiti štedljivo, smatraju neki dermatolozi. Kada koristite sredstvo za čišćenje, verovatno je dovoljno da se izborite sa prljavštinom tako što ćete posebno ciljati na najugroženija područja – pazuhe, prepone i stopala. Čak se predlaže i da ne moramo da sapunjamo celo telo, s obzirom na to da pena koja teče niz telo tokom tuširanja takođe efikasno čisti.

Ruke su izuzetak

Kada su ruke u pitanju, dermatolozi kažu da za razliku od tuširanja, tu ne treba da izbegavamo korišćenje sapuna.

Posle stalnog kontakta sa drugim ljudima, gelenderima, šipkama u prevozu, kupatilima i drugim prljavim površinama, potrebno je intenzivnije uklanjanje klica i zato je neophodno da posegnemo za sapunom.

Ruke bolje podnose snagu sapuna jer je na njima koža mnogo deblja, pa je manje sklona isušivanju od pranja, nego većina drugih delova tela.

Ponekad je dovoljna samo voda

Preporuka dermatologa je i da sredstva za čišćenje prilikom tuširanja koristimo samo kada smo primetno prljavi, ali ne i svakodnevno. U većini slučajeva, voda je dovoljna. Prirodno penjenje vode će nas osloboditi većine bakterija na našoj koži.

Ova preporuka je u skladu i sa drugom pretpostavkom u vezi sa higijenom, a to je da je poslednjih decenija, prekomerno čišćenje kože previše smanjilo količinu korisnih bakterija, što je dovelo da porasta alergija i infekcija.

Previše smo čisti, smatraju dermatolozi, tako da je imuni sistem manje sposoban da se bori protiv parazita. Pojedini čak preporučuju i da bi trebalo manje da se tuširamo i da pravimo pauze po nekoliko dana u toku nedelje.

Međutim u ovom stavu nisu jedinstveni. Po drugima, samo oni sa osetljivom kožom ili kožom sklonoj ekcemima treba da razmišljaju o preskakanju svakodnevnog tuširanja.

Nikako previše topla voda

Možda najjači udarac na odbrambenu snagu kože čine sapun i topla voda. Čak i kada koristite nežno sredstvo za čišćenje ili samo vodu, koža pati od viška toplote. Tridesetominutni vrući tuševi sa parom ne smeju biti svakodnevna rutina. Na taj način ćemo uništiti svoju kožu.

Vruća voda uklanja prirodna ulja iz tela, uzrokuje gubitak vode u koži i oštećuje spoljašnji sloj kože tako da zadržava manje vlage, pokazuju istraživanja. Može doći do upale i perutanja.

Tuširanje pod mlazom vruće vode možemo da sačuvamo za povremeno uživanje, kada smo imali zaista loš dan, na primer. Još jedan prihvatljiv pristup je uživanje u toploj vodi samo poslednjih minut-dva tuširanja. Ostatak vremena treba da bude mlaka, oko 36-37 ° C.

Bez obzira da li koristite sapun ili sredstvo za čišćenje, nikada ih ne kombinujte sa lufom ili drugim fizičkim pilingom. Jedini delovi tela koji mogu  da podnesu fizički piling su pete. Umesto toga dovoljno je koristiti meku krpu za pranje.

Posle tuširanja ne treba se snažno istrljati peškirom. Što je peškir grublji, to ćemo više kože skinuti. Umesto toga dovoljno je da tapkanjem pokupimo vodu ili se osušimo prirodno.

Nanošenje dobre hidratantne kreme nakon tuširanja može pomoći. Upotreba losiona nakon tuširanja, kao što je vazelin, kako bi se popravila funkcije barijere kože i poboljšao njen izgled, preporučuje se posebno onima koji se svakodnevno tuširaju.

Posebno vodite računa ako…

Stariji ljudi mogu biti ranjiviji na efekte prekomernog čišćenja. Ovo se posebno odnosi na žene u menopauzi, kod kojih hormonske promene obično stvaraju efekat isušivanja kože.