Ako je prirodno, ne znači uvek da je i bolje

„Pozivanje na prirodu“ ili „naturalistička zabluda“, kako se uobičajeno naziva, jedna je od najčešće viđenih vrsta logičkih zabluda, ili nedostataka u rasuđivanju zbog kojih tvrdnja može da zvuči iznenađujuće ubedljivo. Kad god čujete da neko tvrdi da je proizvod ili neki tretman odličan zato što je „prirodan“, ili da je inferioran (ili čak i štetan) zato što nije „prirodan“, predstavlja naturalističku zabludu na delu. Kao i argumenti da je nešto „kako je priroda zamislila“, ili da je nešto loše posebno zato što je „hemikalija“ ili „sintetika“.

Priroda je, na mnogo načina, divna. I ima mnogo čemu da nas nauči. Pa zašto nije istina da je nešto bolje samo zato što dolazi iz prirode?

Kao prvo, zato što priroda, naravno, nema namere – ni u kakvom svesnom smislu. Kao takva, niti ima nameru da bude dobra, niti da pomaže ljudima.

Ne moramo da budemo previše filozofski nastrojeni da bismo ovo shvatili, dovoljno je da razmislimo samo o nekoliko prirodnih kreacija. Arsen, koji može da ubije odraslu osobu sa dozom od samo 70 mg, je prirodan. Kao i azbest, koji izaziva rak. Cijanid, koji može da ubije sa samo 1,5 mg po kilogramu telesne težine ako se proguta, je fitotoksin koji prirodno proizvodi više od 2.000 različitih biljnih vrsta, uključujući bademe, kajsije i breskve. To je takođe razlog zašto neki „prirodni“ lekovi koji se često prodaju – kao što su mlevene semenke kajsije – zapravo mogu biti opasni za konzumiranje.

Ovo je ujedno i problem sa upotrebom reči 'prirodno' koja se tako često koristi za plasiranje proizvoda. To je loše definisan termin koji ne mora da znači da će proizvod označen kao takav biti bolji za nas, ili zaista bezbedniji, od bilo koje druge alternative.

Jedno istraživanje proizvoda za ublažavanje bola i podsticanje izbijanja zuba kod beba označenih kao „prirodni“ pokazalo je, na primer, da je više od 370 beba imalo neželjene posledice, poput napada ili delirijuma. Utvrđeno je da proizvodi sadrže nedosledne, a ponekad i povišene nivoe beladone, poznate i kao velebilje (Atropa belladona).

Naravno, postoje i drugi prirodni fenomeni, osim sastojaka koji se koriste u proizvodima, koje možemo da posmatramo. Velike boginje su, na primer, ubijale jednu od tri osobe koje su se zarazile. Ovaj prirodni virus odgovoran je za smrt zapanjujućih 300-500 miliona ljudi samo u 20. veku pre nego što je iskorenjen zahvaljujući vakcinaciji. Otrovni bršljan i dečija paraliza, tornada i ujedi krpelja, neizbežna i konačna smrt Sunca koja će okončati ceo život na Zemlji? Prirodno, prirodno, prirodno.

„Neprirodno“, ali korisno

U međuvremenu, postoje stotine stvari za koje možemo smatrati da nisu prirodne, a koje su, u stvari, učinile život mnogo boljim za mnoge od nas. Pre moderne medicine, više od jedne od 100 žena umrlo je na porođaju. U bogatim, industrijalizovanim zemljama danas je taj broj jedna od 10.000. Pre nego što je vakcinacija uvedena širom sveta, veliki kašalj (pertusis) bi ubio jedno od 10 zaražene dece.

To je samo lek. Ako samo pogledamo oko sebe, videćemo još desetak primera. Možda nije „prirodno“ nositi naočare, hladiti hranu ili uključiti grejanje zimi, na primer – ali za mnoge od nas je to bolja alternativa nego da hodate skoro slepi, ostavljajući meso da se pokvari ili drhti na hladnoći.

Većina hrane koju jedemo ne dolazi nam onako kako nam je priroda podarila. Obrađujemo i kuvamo. Žetva, mlevenje i prerada žitarica pomogli su da se potakne tranzicija naše vrste od nomadskih lovaca sakupljača u naseljene farmere sposobne da grade sofisticirane civilizacije. Tako je i način na koji smo uzgajali i ukrštali useve – što znači da mnoga hrana koju danas smatramo „prirodnom“, od narandžaste šargarepe do moderne banane, izgleda (i ima ukus) daleko drugačije od njihovih divljih predaka.

Naravno, bilo bi pogrešno misliti da nam naši izumi takođe ne prave probleme, počev od zagađenja od sintetičke plastike do upotrebe oružja i eksploziva. Niti to znači da, u mnogim slučajevima, „prirodnija“ opcija nije bolja za nas.

Ali to znači da ne možemo pretpostaviti da je „prirodnija“ opcija bolja samo zato što je prirodna – uprkos čestoj tendenciji da ljudi veruju u suprotno. Šargarepa je možda bolja za nas od čipsa, ali i paracetamol naspram arsena.

Šta je u stvari 'prirodno'

Neki od ovih primera nagoveštavaju jedan od drugih glavnih problema sa „pozivanjem na prirodu“ – kako možete razgraničiti šta je, a šta nije, uopšte prirodno? Ljudi, na kraju krajeva, potiču iz prirode. Dakle, ako je bilo šta što životinja ili biljka proizvodi „prirodno", zašto nije ništa što ljudi rade?

A šta je sa onim kreacijama koje su mešavina onoga što tradicionalno smatramo prirodnim i veštačkim – kao što su vakcine, koje su izvedene iz delova (prirodnog) virusa ili bakterije, i, kada se ubrizgaju, pomažu da naučimo naš imuni sistem kako da se (prirodno) odbrani od tog istog patogena u budućnosti?

Prirodno može da znači skoro sve, u zavisnosti od konteksta. Ovo je čini tako prijemčivom u marketinške svrhe i čini da tako lako nasedamo na nju.

Postoji i drugi problem: čak i da postoji jasna granica između „ljudi“ i „prirode“, često nismo baš dobri u poznavanju toga šta je zapravo sintetičko, a šta nije. Na primer, da li je prirodno da peremo zube pastom za zube sa fluorom ili pastom za zube koja ne sadrži fluor?

Instinktino možemo da pomislimo da je pasta sa fluorom neprirodna. Ali fluor je prirodni mineral koji se može naći u zemljištu, vodi i stenama, dok je jedna od njegovih uobičajenih zamena u „prirodnim" pastama za zube, nano-hidroksiapatit, sintetička.

Naravno, trebalo bi da uzmemo u obzir da je čišćenje zuba, sa predmetima koje danas koristimo, daleko od prirodnog. Čak i kada bismo želeli da peremo zube na način na koji su to radili naši ljudski preci, morali bismo da operemo zube grančicom, svinjskim dlakama ili čak dlakom bodljikavog praseta.

Sledeći put kada vidite da se proizvod prodaje na osnovu toga da je 'prirodan' – ili vidite da se neko opire nečemu zato što nije – vredi preispitati šta se zaista pod tim misli. I, možda, pitanje zašto oni koji stoje iza proizvoda ili tretmana insistiraju na zabludi „privlačnosti prirodnog“ da bi ubedili publiku u njene zasluge – umesto da jednostavno izlažu logičan argument zašto je to zapravo bolja opcija.