Zašto roditelji ne znaju šta znači krindž, a deca ne umeju da postave sofru

Porfesori srpskog jezika kažu da sve više đaka ne zna značenje pojedinih reči u narodnim pesmama.

„Kada radimo narodnu književnost često moramo da prevodimo sa srpskog na srpski, izvlačimo te nepoznate reči”, navodi Tamara Karimanović, profesorka srpskog jezika i književnosti.

Dodaje da su, pored arhaizama i istorizama, mlađim generacijama daleke i neke reči koje se dalje koriste kao što su, na primer, budak, blagosiljati, moba, presti, vesti… 

„U svakodnevnom govoru i razgovoru sa roditeljima primetila sam neke reči koje prvi put čujem. Na primer, sofra – sto za kojim se ruča ili telaliti, što znači objaviti“, kaže Milica Milovanović, učenica sedmog razreda.

Na slične probleme nailaze čak i učenici Filološke gimnazije.

„Skoro mi se desilo da mi je baba rekla da sam ‘ćutuče’ i ja stvarno nisam čula za to. Onda mi je objasnila da je to kao budala ili nemirno dete, i to mi je baš bilo slatko i volela bih da se i danas koriste tako neke reči“, kaže Ana Stojanović, učenica četvrtog razreda.

„Meni je najveći šok bio kada sam čula da moja mama koristi reč ‘gilje’ i onda sam shvatila da sam to čula negde sa strane, mislila sam da je to naša reč”, kaže Milica Dragosavac, učenica četvrtog razreda, i dodaje da su tu reč, kad su njeni roditelji bili mlađi, koristili i za patike.

Kada čitaju starije pesme, objašnjenje za neke reči, npr. pendžer, astal, dert, hajir, mezarije, mazar, moraju da potraže u rečniku, jer na internetu ne mogu da nađu pravo objašnjenje, kaže Filip Ljubičić, učenik četvrtog razreda. 

„Ja bih recimo izabrala reč ‘ćirilizacija’, ona mi se baš dopada, jer mislim da takođe dosta svedoči o tome i širi možda svest o tome koliko treba da negujemo ono što je kod nas jedinstveno, a što apsolutno izumire pogotovo uticajem naše generacije”, smatra Anđela Nikolić, učenica četvrtog razreda Filološke gimnazije.

Dedolarizacija, blentalitet, gasirati, fleks, krindž samo su neke od reči sa liste popularnih i najčešće korišćenih novih reči koje su ušle u srpski jezik.

Jedno je sigurno, ne treba previše „overtinkovati“, već jezik treba čuvati.

Veoma je važno sačuvati jezik, jer narod koji izgubi svoje reči, to je kao da je nestao, da više nije narod, naglašava Milica Milovanović.